Употреба речи убите у књижевним делима


Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Господар нотариус, ево да даим цело форинта. МИШИЋ: Ја не могу примити, кир Јања. ЈАЊА: Ама, ми убите: немам више сад! МИШИЋ: Та, кажем вам, не мора од часа бити. Могу ја доћи и други пут.

Краков, Станислав - КРИЛА

Јецао је: — Не бојте се, нећете умрети. А доле је утроба куљала и пунила раздрте чакшире. — Убите... револ... Лице се искриви у страшноме грчу.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Али и он сам у оној муци увиђа да ће га чути Бугари, па затворио очи, стиснуо зубе, и болно јечи. Проговори тек: „Убите ме, браћо... Јаој, мајко!“ Бојовић се довуче до мене и полако проговори. — Видиш онај ћувик лево.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности