Јакшић, Ђура - ПРОЗА
њенога никад не могу заборавити: побледела би као лист хартије и онако тек полугласно говорила би за себе: „Проклети! Убише ми мужа, подмукли пси, а ломну снагу брата мога изрешеташе куршумима, опет из потаје, опет подмукло! Проклетници!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Пуцаше на мене једанпут, Бог ме сачува; сад ово други пут, и момка ми убише, а мене Бог и опет сачува; трећи пут они ће другојачије радити.
Ја сам био подаље од те скупштине, и кад чујем наједанпут ту вику, и видим оно комешање међу људима, помислим да га убише, но кад дотрчим ближе чујем да сви вичу: „Срећно, срећно! Алекса је опет кнез!
побегле, они ће у Видину војску покупити, и опет на нас ударити, као што су и за Хаџи-Муста-паше чинили, док га веће и убише.
Но сва господа и сва Босна знаде, како су да̓ије постале, Хаџи-Муста-пашу убише и туна у Скочићу Смаил-ефендију, и ћадија̓у и Сребрницу по̓арати, да могоше, пак нам исекоше све кнезове и калуђере и
двапут преко Колубаре у воду нагонио, те сам по пуне чакшире воде износио, где Црног Ђорђа длан пребише, једног момка убише, и више рањени̓.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Није тама од бога послана, Већ од силна праха и олова! Суреп унесе Станка у шарампов... — Шта је, побратиме?... Убише ли? — Нису, али ме ранише... Чини ми се да ми је десна рука пребијена... — Је л̓ то глава Мујагина?
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Хајде да их оборимо и да тражимо друга. Али чуше ово остали људи из два краљевства, и појурише на обалу, и убише ова два бунтовника.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ја сам се — вели поп — учио у мога оца који је поповао у стара времена, па кад га убише Турци, ја остах сироче и побјегох у ово село, гдје ме послије власт запопи.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Поче да виче, тако, да се надалеко чула: Уби га, кажеш? Уби им чоека? Еј хеј, Пајо! А колико они убише нашијех, па никим ништа. Уби, велиш? А они? Толике нас на робију, а друге међу нама куга.
Занела га је, каже. Пустиће Зековича, а онда ће, за њим, и она. Ако буде ћутала. Није јој рекао да јој убише мужа, док није легла. А после јој је била, и киша, и Сунце, и госпожа Трифунова, и деца, као нека магла.
Теодосије - ЖИТИЈА
Да мимоиђемо многе свете у древним и новим временима, који противнике молитвом убише, да се не бисмо задржали дужином, повести о пређашњим стварима.
који се на отачаство њихово, на српску земљу подигоше, молитвама Богу посрамљене одбише, а неке и сасвим срушише и убише.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Најгоре изгибосмо ми, у седам племена; понајгоре се убише Бајице и Доњокрајци, ми и Бајице! — Аох, добога — учини Приморац уздахнувши, па послије кратка ћутања запита: — А
Послије подне Јанко и ђак Обрад отидоше у лов; ишли су рубом поља, те до сутона убише два зеца; послије вечере било је обично посијело у мађупници, само што је владика мало сједио.
Ха, Милуне! Ха, Крцуне!... Удри Мушовића! — Куку мени! — врисну дјевојка. — Куку мени! — понови отац... Убише их обојицу! Ха, светите их! Крстиња и Јоке допадоше. — Шта је опет, за име божје?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
вукови, знајући да паса има много више него њих, те да на сваког вука може доћи најмање четверо паса — а већ два лоша убише Милоша!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Гости поседеше десет минута на врху ормара (остало је све било закрчено), слегоше раменима и збрисаше, боље речено, убише тутањ низ степенице. Могу да замислим каква ће прича кренути по вароши!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Е што си зборим ја?! Неће свет да ради, иска леба без мотику, па лаже. Е убише го, е не го убише! Хе, хе! — Па де ти сад! — вели зловољно Срета и наставља: »Министри су сви интернирани.
— Е што си зборим ја?! Неће свет да ради, иска леба без мотику, па лаже. Е убише го, е не го убише! Хе, хе! — Па де ти сад! — вели зловољно Срета и наставља: »Министри су сви интернирани.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Дисао је као што дише човјек кад је у највећем трку. „Куку мени, јадној!“ кукаше му кћи. „Убише га!... Ао мене, Милуне, дијете моје!“ рече сердар стењући.
Сузбијен тако ненадно, Пејо паде на простирач, па, као малакшући од ране, једва изговори: „Ето, убише и мене!“ То јој се ражали, па немогав се више савладати, клече крај оца и бризну плакати.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Од мале искре велик огањ. — Малој пећи мало дрва доста. — Два љешника ораху (су) војска. — Два лоша убише Милоша. — Већа глава, више главобоље. — Велика дрвета дуго расту, али за час падну.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” А чобан: „Ако су је убили, то је и заслужила. Опет путник: „Пошто је убише, бацише је на буниште.” А чобан: „Ако су је на буниште бацили, онђе је и жива лежала.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А чобан: — Ако су је убили, то је и заслужила. Опет путник: — Пошто је убише, бацише је на буниште. А чобан: — Ако су је на буниште бацили, онђе је и жива лежала.
Ћипико, Иво - Приповетке
Тих мутних дана мисли убише Цвету. „Није друге, треба се повратити кући”, одлучи чврсто. „Једе се и троши, а не добива се” .
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Она и један њен друг заједно су се спремали за матуру, па завукла се деца у собу и по цео дан учила, убише се учећи. Па после... њему признадоше зрелост, а она остаде тако на пола пута.
Краков, Станислав - КРИЛА
Уздрхтале сенке питале су: — Шта је, шта је? Полурасклопљене очи тражиле су туђинце у тами. — Бугари, убише... муцао је већ слабије мајор, чије очи још беху склопљене. Одједном се ужаснуте раширише.
Црна крв се лила по маљама и беломе месу. Лице се грчило од болова. — Ду—шане... убише... децу... децу моју... Душан је клечао, и гледао са ужасом у бело месо и крв по њему.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
СПАСЕНИЈА (поражена, гледа немо у мртво тело): Мртав је он!... Грозни су они што га убише! РАДАК: Осветимо га! (Сви сељаци са исуканим ножевима вичу: „Освета!... Освета...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Ах, мајку им њину, не бих жалио... да су ме ранили у борби. Али кучке убише ме мучки... Кад падох... ја сам се притајио и направио као да сам мртав... Знам ја њих... Ни рањенике не остављају.
Осећам како ми се вилице тресу, као у грозници. Сав сам дрхтао. Убише човека! — Ми смо готови — рече Драган. Ишли смо журно. У рову је Драган издавао наређења за даљи рад.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
) ПЕТА ПОЈАВА Катуновић, наслоњен на камен, сâм, а мало после Радош Орловић. КАТУНОВИЋ: Што ме не убише, што не пролише Из груди мојих сваку капљицу? Да само дана овог несрећу Не гледам данас живим очима!
РАДОШ ОРЛОВИЋ: Не познајеш ме!... Добро, Јам сам сен — Мртвац сам и ја, и мен’ убише, И мени крвцу сву исцедише, Па пођох рањен, мртав, без срца, Да срце видим свота порода, Ја сам Орловић!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Велики научници, Швеђанин Архениус, Енглез Поинтинг и Американац Камбел, убише се доказујући да температура Марсове површине мора бити знатно нижа од оне Земљине, већ због већег отстојања Марса од
Станковић, Борисав - КОШТАНА
И паше ми се склањашев...: »Митка је тој, викав, на чорбаџи-Арсу брат!«... Па зар мене да убијев... Тики, па и да ме убише! Зар је овој какав живот? (Набија фес. Тешко, горко.) Ех, Стамболке Реџеповице, мори, жална песмо моја!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У песми Пропаст царства српскога понављају се речи које изражавају сав хероизам и трагедију косовских јунака: „бише и убише“, „бити започеше“, „погибе“, „погибоше“, „сва изгиба војска“.
сиви соколова: у сваког је девет иљад' војске, а у Југа дванаест иљада, па се бише и секоше с Турци, седам паша бише и убише; кад осмога бити започеше, ал' погибе Богдан Јуже стари, и изгибе девет Југовића, како девет сиви соколова, и њиова
и војвода Гојко и са њима Вукашине краље: у свакога триест иљад' војске, па се бише и секоше с Турци, осам паша бише и убише; деветога бити започеше, погибоше два Мрњавчевића, бан Угљеша и војвода Гојко, Вукашин је грдни рана допô, њега Турци
Степане: у ерцега млога силна војска, млога, војска, шездесет иљада, те се бише и секоше с Турци, девет паша бише и убише; десетога бити започеше, ал' погибе ерцеже Степане, и његова сва изгиба војска.
Напунише тридесет пушака, и убише тридесет Турака, паке бритке маче потргоше, око цркве рашћераше Турке; пак одоше Сењу бијеломе пјевајући и
чуле српске поглавице, намах они послушаше Ђорђа: сви скочише на ноге лагане, припасаше свијетло оружје, сваки свога убише субашу, жене, ђецу у збјег одведоше.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
то нико није знао Мислили су да је зао Пошао је да им каже Да не може тако више Видеше га неке страже Опалише и убише Ником није било жао Мислили су да је зао ГЛАВА МИ У ТОРБИ КО ДВЕ ПТИЦЕ Ко грлице Гладне ми вилице Ко два
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ех, шта! Погибе недавно, прије педесет година, кад су се оно кметови побунили против бегова. Убише га из кубуре, а ја, ево, остадох сироче. Јадни дјед!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Текел: кривда је претегла. Фарес: прошло те је већ и другом је издато!« А оне ноћи и убише га слуге му. ВОЈСКА ВАЗДУШНА Неким временом Јерусалимци под небом горе, на ветру угледаше неку чудну бојну, све у
И то је белег њему био јер ће скоро злом смрћу погинути, како и стало му се је то. Убише га Грци. ПОСТАНАК ЦАРИГРАДА Ови први сабор учини се у дваистгодиштно лето од како је био постао велики цар Константин
Стаде цар, гле, де што се чини! А лав сузно гледа на самога цара. Рече цар јунаком те убише змију, главу јој одсекоше, и једва је одмоташе с лава. Оста лав изломљен лежећи докле они по лову ходише.