Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Она му је говорила: — Убиј Лазара!... — Јест, убићу га... као муву!... Да пирнем, нестаће га!... Сад ми је мањи од мрава, а лакши од паперка!
Сад знаш све!... Куни ме, убиј ме, друкчије бити не може!... Ове речи, ови погледи тврдили су да ће само тако бити како она каже.
Јеси ли ти то?... Не бих ти то саветовао!... Него, ти ћеш поћи за Лазара! — Али, бабо... — Ни речи више! Одлази! — Убиј ме!... — Ти ћеш поћи за Лазара... — Нећу, па да си ми отац по сто пута! — рече она пркосно. Милош се забезекну.
— рече Турчин и погледа га оштро. — Због њега то и тражим. — Онда носи. И гдје га видиш, гдје га сретнеш — убиј!... Јеси разумио: убиј пса! — Добро — рече Лазар. У том стигоше кући Ивановој.
— Због њега то и тражим. — Онда носи. И гдје га видиш, гдје га сретнеш — убиј!... Јеси разумио: убиј пса! — Добро — рече Лазар. У том стигоше кући Ивановој.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Боже, молим ти се за бáбу!” И онда, а не знам зашто: „Боже, убиј онога Зеленбаћа!” Дуго смо се тако молили. После моја мати уста, попе се на столицу па целива светог Ђорђа.
Онда претрнух кад се сетих шта је ноћас било, и механички прошаптах: „Боже, знаш оно за бабу!” И опет: „Боже, ама убиј оног Зеленбаћа!” Не мислећи ништа, обучем се и изиђем из собе.
Арсен окрете главу зиду и заклони очи рукавом од гуња — Ради, вала, од мене и од ње шта хоћеш! Мене убиј, а њу отерај! Да ти је богом просто! Немој ме само отурати од себе, живога ти бога! Ђеди задркта мало брада.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Попадало то с ногу, остаје уз пут, а тек овдје — ослободи, боже! Зови га, моли, убиј — од ватре неће. Понеко, опет, видиш да је кренуло, кад овамо, зачас ти шмугне иза овога жбуња, прикрије се, па опет
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Покаја се готово, али се досјети те заповједи једном оклопнику: Иди па убиј тога и тога човјека, и донеси ми везену мараму.
Како осјети глад, видје да нема шта јести, он брже боље удари магарца и кад се појави оклопник заповједи му: — Иди па убиј тог и тог човјека, узми му везену мараму и донеси ми. Замало час оклопник се врати и донесе му мараму.
Чоек се уплаши, па пође да упусти уже, а ђаво повиче: — Држи да си ми по богу брат! Извуци ме напоље, па ме убиј ако ми нећеш живот поклонити; само ме избави одавде. Чоек прими за бога и извуче ђавола напоље.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
наравно. Стратегија је довела масе људи на пушчани домет; закон каже: ако одступиш, бићеш убијен; а тактика вели: убиј ти њега, да не будеш убијен. — По пет разорном гранатом.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Човек се уплаши, и пође да упусти уже, а ђаво повиче: „Држи, да си ми по Богу брат! извуци ме на поље, па ме убиј, ако ми нећеш живот поклонити; само ме избави одавде.“ Човек прими за Бога, и извуче ђавола на поље.
Чоек се уплаши, па пође да упусти уже, а ђаво повиче: „Држи, да си ми по Богу брат! извуци ме на поље, па ме убиј ако ми не ћеш живота поклонити; само ме избави одавде.” Чоек прими за Бога, и извуче ђавола на поље.
А кад диже руку над њом да је посијече, разрика се жалосна му жена: „Ах за Бога! не убиј ме! ништа ти крива нијесам, него ме твоја мати ево оволико времена овђен | у тамници заковала, и подметнула двоје
Кум му рече: „Ти прасе убиј пред вечер и јави ортаку да сјутрадан дође у јутро, да га с тобом подијели, па кад дође у јутро, почни кукати и
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
(Шчепа је за раме и тресе): Кажи да лажеш. Иначе... убићу те, убићу... МАРИЈА (одлучно): Убиј! ЈОВЧА Ама, убићу те, убићу, иако си њена мајка. За њу, ради ње!
Говори, кажи да можда, можда... (Измиче се, престрављен.) МАРИЈА Убиј! Али камо срећа да је »можда«, да није истина! ЈОВЧА Па камо је? Где је? Да је видим. Јер ти лажеш.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Кажем ти, спавала сам. Знаш да прошле две ноћи нисам тренула. Ти ми ниси дао.“ „Лепо кажи, шта си чула?“ „Убиј ме, ништа нисам чула.“ „Убићу те ако не кажеш.“ „Нисам чула!“ јекнула је соба. „Ниси?“ прошапутао је. „Сигурно ниси?
— Нека се само здраво роди. Мора да буде моје и ако није моје. Само ми кажи... Да не мислим више шапуће. — Убиј ме, злотворе! — врисну она стојећи усправно, без покрета, посађена на месечини. — Не можеш да ми подвалиш.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
„Бога му, мислим као сам и говорим себи, какав си ти то тип кога нико никада у животу не ослови господином? Убиј се, као стока, не треба ни да живиш.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ја не бјежим, а ти, ако баш хоћеш да ме убијеш, а ти ме убиј и сијеци, твој сам, па можеш радити са мноме што год хоћеш и што ти је воља.
Чоек се уплаши, па пође да упусти уже, а ђаво повиче: — Држи, да си ми по богу брат! Извуци ме напоље, па ме убиј ако ми нећеш живота поклонити; само ме избави одавде. Чоек прими за бога и извуче ђавола напоље.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Ма'ни се, ђаволе, крштена чељадета! — мирно избаци Загорац. —Убиј Загорца пред вратима од цркве, — умеша се неки од младића што је с другима уза зид био прислоњен. —А зашто?
А граја, покличи чују се све јаче и јаче: — Убиј пашче! Држ' га! Убиј! Стара Стана моли и заклиње светину живим богом да их пусте: — Данас је дан проштења, — вели, —
А граја, покличи чују се све јаче и јаче: — Убиј пашче! Држ' га! Убиј! Стара Стана моли и заклиње светину живим богом да их пусте: — Данас је дан проштења, — вели, — Он је добар...
Гомила бесни, дивље навали на њ, бије га дебелим благословеним свећама и ногама гази по њему, виче: — Убиј дивље псето... безбошца!... Убиј! А кад угледаше крв и замрзла човека, поплашише се и разбегоше у редове литије.
безбошца!... Убиј! А кад угледаше крв и замрзла човека, поплашише се и разбегоше у редове литије. И литија суче се издржљиво, побожно,
Миливој се трже. —Да идемо! — рече Арнауту. —Нећу! — не мичући се одсече заробљељшк. —Што да ме даље мучиш? Убиј ме овде! — Не убијају се људи без потребе. Устани! —Приђе к њему и поможе му да се дигне.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ГЛАВАШ: И ја се јоште зовем Станоје! И цео народ српским именом! Срамота вечна! Вечна поруга! Ил’ убиј себе, или избриши Са чела свога име дедово!... (Почивка.) А шта би с Хаџијом?... Знаш ли што?...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Уздај, убиј, сеци, на пепео сожежи, освети се, молим, клештама истежи! Волци што ходите по горах, лафови, што блудите всује једити
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
за једно само — Не смем ти никад ни споменути Рањене душе болан уздисај — Пољубац један, поглед, загрљај!... Убиј ме сад!... ЈЕЛИСАВЕТА: Та још си млад. КАП. ЂУРАШКО: Кад тако кажеш — ја ћу живети. ЈЕЛИСАВЕТА: Живи!
БОШКО: Та што га гледаш, тог клеветника? КАТУНОВИЋ: Убиј ме ти! Та теби, пашче, то и приличи, Да рањенике сечеш, старце немоћне, А не јунаке — ту ти смрди бој; С убојником
Гле како месец гледи у море! Дивота!... Гледај!... Љуби неверу!... У Венецији нема љубави... Љубим ли, ха!... Убиј га, Ђурашко!... Ђурђе!... Кнеже! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Шта је?
Ћипико, Иво - Пауци
— Раде, пољуби ме! — моли га... —Нећеш, није те брига за ме, — одговара жена за њ... А имаш и право... Убиј ме, Раде! Безмало што ти се изневјерих! — И навријеше јој сузе на очи, и јецање закрчи ријеч у грлу. —Што плачеш?
— И навријеше јој сузе на очи, и јецање закрчи ријеч у грлу. —Што плачеш? — упита Раде, обзирући се око себе. —Убиј ме! —Кажи што је? —Стид ме, а друкчије све ми једно... Али кад сам код тебе, пече ме.... —Кажи!
— Их, блажена она времена док је одмах преко планине турско било! .... Убиј крива, па се похајдучи... и свети се!... — Али гдје је то данас?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Грујо, ко застане, човек или животиња, убиј на месту и бацај у реку! — наређивао је гласно Лука да га сви чују. — Господине поручниче, рамље ми коњ — пожали се
Ама понеси пушку и убиј пса, ако само уста отвори. Рекох му како не бисмо желили да силом улазимо у стан. То нисмо радили ни у својој земљи.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Читаву буну дигли на граници, док је уграбили. И доведоше је! Сад, шта ћу? ТОМА (плане): Па убиј! Зар за њих, Цигане, јоште мука?
СТОЈАН (посрће к њој и вади нож): Зар ме ти не волиш? КОШТАНА (уплашена, моли): Не, Стојане! Не убиј ме! Љубим те и молим! Немој! Болна сам! Не смем! Не могу! (Крши руке.) Ох, шта ја могу? (Зловољно): Ја, Циганка!
А ноћ дубока, месечина иде, греје, удара у чело, главу пали... Шта онда? (Одлучно): Ох, нећу! Убиј ме! Нећу! Ево, убиј! СТОЈАН (одбија је руком): А не! (Посрће, хвата се за чело.) Их! А ја њу толико волео!
А ноћ дубока, месечина иде, греје, удара у чело, главу пали... Шта онда? (Одлучно): Ох, нећу! Убиј ме! Нећу! Ево, убиј! СТОЈАН (одбија је руком): А не! (Посрће, хвата се за чело.) Их! А ја њу толико волео!