Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Жива или мртва, — викао је на скупљену гомилу, — данас га морамо имати!... Онака човека он да убије!... Па да је другог кога, него баш архимандрита!... Е! Е! — То мора да је потера...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
53 Мачак дивји и петао Дивји мачак ухвати петла и каже му да хоће зато да га убије што он у ноћи виче и не дâ људима с смиром почивати.
Онда ови, за прехранити се, закоље две-три овце што ту имађаше, а кад и тога нестане, а он убије и вола орача. Пси његови то видећи, реку између себе: „Бежимо одавде, ако нисмо ради да и на нас ред дође!
Погани су, проклети и вечне срамоте достојни неких места обичаји гди, за осве |тити крв једнога, оде нечовек пак убије другога који томе ништа није крив. Ова се љута и проклета дела онде творе гди нејма добрих закона ни управљенија. Људи!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
утврди мало у граду, потпусти некога Турчина, те Кара-Смаила, кад је из амама изишао, кроз прозор једне куће из пушке убије.
Божић, и наша војска, играјући и певајући, запали оне колебе од трске поред касарне, и из те ватре пукне једна пушка и убије некога Алексицу из Јошеве.
” Кад мој отац наиђе покрај заседе, онај један Турчин опали и Живка убије, но они други промаше мога оца и не згоде га, већ побегну у поток, пак у Ваљево.
Сељаци стишају кнежева синовца Николу, који је хтео и оне друге Турке да убије, и одбију једног за другог, а оне друге Турке испрате до хана.
Од који̓ побројаћу неке: 1. Ко би убио човека, да се убије и на коло метне. 2. Ко отме девојку силом (као што је гдегде бивало, а особито у каквим бунама, кад се судови
Сад они се боје да момак не убије кога, а неће да му пушке узму, ваљда да ме не плаше, но капетан новски дотера коња близо, пак рече: „Деде, ђаче, удри
се”, и чујући име Катић, а знао је како Јанко храбро Турке сече, потегне из своје мале пушчице, те Јанка на месту убије. Сад наш комшија и парох, поп Панта, скочи с коња и старца свеже.
Док већ у неко доба потрчасмо молити и Стеву отурисмо, те побеже, а он крџалинку до̓вати да убије, а Стева се умеша у војнике и тако се спасе.
Од наши̓ погине из Котешице храбри Марко Кара и више од српског фрајкора. Речени Марко убије Зеина, пак баци шоцу а узме Зеинову шешану, но од шешане не имајући фишека да напуни но празном се кијачки бранио, и
Док Црнога Ђорђа чета мога оца буљубашу, Николицу из Црвене Јабуке, убије на месту и више ране момака. Мој отац, угледавши свога врснога буљубашу Николицу мртва покрај себе, ражљути се, и да
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Горе у Космај! Двојица ги има. — Е јес'? — Јес', богами ти кажем! 'Едан је хтео да убије момак Витомиров сос пушку, теке му не упали. — Е ви'ш ти сад белаја! — учини Тиосав уздржавајући се да се не насмеје.
нашла — што потврђује и сам Живадин и Митар, који је попа гологлава стигао и набио му кошницу на главу да га град не убије.
Ту седе мало те подмаза и огледа пушку, па се онда упути у Велики Космај да барем убије ког орла, ако ништа друго; а баш тад шестараху два-три изнад Великог Космаја.
Неки, опет, Енглез видео је у оближњој кући с прозора како се један човек хоће да убије: натегне пиштољ себи у прси, па врати, не сме да скреше. Енглез отрчи у кућу оном човеку и упита га: »Шта ћеш то?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Једино што је осећао беше да га глава заноси... Момчад се љутила. — Хоће да убије што му је одскочио и што га је оборио!... Срам га било!... — виче Станко Јуришић.
— Е, брате! — рече он тихо, као да је самом себи говорио. Јелица прошапута: — И баш хтеде да те убије? Он слеже раменима. — И то због мене!
опростио би му!... Али Лазар хоће Јелицу. И то мучки!... И још хтеде да га убије!... А... то му не може опростити! И он осети мржњу, силну, страшну мржњу према Лазару... Она беше велика.
И он осети мржњу, силну, страшну мржњу према Лазару... Она беше велика. Он није хтео само да убије Лазара, он је хтео да га уништи, да ниједна љуљка од њега не остане!... И та га мржња поче преображавати.
Никакви разлози више не могоше њиме овладати; ништа на свету не би га могло задржати да не убије Лазара... Он је био човек свога доба. Јуче млеко мајчино, данас љути рис; јуче миран ратар, а данас велики војвода!...
— Јест!... Убићеш га, али куда ћеш онда??... Знаш ли: ко убије, и њега убију? — шапуташе му један глас. Он це трже. Заиста, тако је. Ако он убије Лазара, убиће и њега.
?... Знаш ли: ко убије, и њега убију? — шапуташе му један глас. Он це трже. Заиста, тако је. Ако он убије Лазара, убиће и њега. И онда, Јелица опет неће бити његова. То га запрепасти и готово поколеба...
Лазар и он не могу живети под небом, један мора бити мртав! Он се реши у гору, али најпре да убије Лазара... И, чудновато! Од тога часа он беше други човек. Нико више није могао раскварти намеру његову.
До његовог ћефа стоји ти живот!... Тај исти Сали-ага се понекад веселио убијајући људе. Јединца у оца убије само зато да би се насмејао!... Али дође и њему!... Нађе се чова па закла из пушке!... Причам ја Стојану, а њему мило.
Па још какав је то кућанин!... Ето, ја! Ја не бих пуцао на Алексу ни за како благо овога света; али он, чово, хоће да убије за своје!... Право има, алал му вера!...” Турчин је стојао на прагу и гледао за Иваном све дотле док не замаче у луг.
— Јест он!... Бежи, несрећнице! Јелица је опет погледа у очи и рече отворено: — Нећу! — Али... убиће те! — Нек̓ убије!... Ти мислиш бојим се ја смрти?... Јок!... Зашто да се бојим?...
Ја се волим и у паклу пећи него бити жена ономе одљуду! Крунија занеме. — Кажи ти баби нека ме слободно убије! Ја ћу на небу искајати грех његов...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Немој ти, молим те, причати ђеди! — Не дај боже! — Ама Велинка вели: опио се, па псовао и претио да хоће да убије Вилипа Маричића; јер он, знаш... обилази тамо. — Нуто-де! Баба се замисли.
Ал' пасјалук не попушта: — Шта дремаш, рђо, кад ја заповедам? Зар хоћеш да те бог убије? Месец изгрејао на подне. Све је умрло, ал' убрзо оживи, а на Анокино се срце све више свија и гнезди нешто мртво.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Стога је сав комшилук био против њега, и вребао га да га убије, али зачудо да је крај свих тих претњи и опасности још жив био, мада се једна комшиница зарекла пред кандилом, у коме
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Јест, мора, мора доћи, до новог рата. А зашто мора доћи ја не знам и да ме човек убије не могу јасно да појмим, и не појмим јасно да ли је боље да до њега дође или није боље.
Чуо је, вели, да је покушао да се убије па му се мајка, која је болесна, јако уплашила, те ради ње да му јави у чему је та ствар.
Црњански, Милош - Сеобе 2
И тако умирем сваки дан овде, од страха, да ми Ђурђе неког не убије! Пиши ти тамо, у Бечу, да сви ми идемо, и деца, и ја, и Ђурђе. Ја сам за то да се иде. Таква сам.
Трчаће и ако му једне ноге нема. Пацов живи и кад му другови одгризу једну четвртину тела. Бика може да убије једном бритвом у леђа. Траје три секунда.
Животиња је набасала на отровну траву, свакако, то је ствар природна, случајна, али зашто је природа изабрала да убије, данас, баш тог прекрасног пастува, а сви су коњи били на тој истој трави?
У оно време кад Србин убије Србина, друге казне није било, само 1.000 гроша! Које овај небрат и плати, с тим, да удовицу више не вређа, а да деци
Вели, Ана се вара, јако. Она је решена да иде, јер више воли да се оцу врати, него да је Петар убије, једне ноћи, као дрољу.
Теодосије - ЖИТИЈА
због храбрости, па су му утолико више завидели и смрћу тражаху душу његову, јер се бојаху да се ОН не зацари и њих не убије. и гоњен од њих, и одагнан, и немајући где да се склони, прибеже ка благочастивоме великом жупану и самодршцу Стефану.
красно ме господину, јер по њеној вољи оте је од њега велики Фруг који је владао градом и устреми се да га коначио убије.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Некада толико питом да није могао да убије ни муху, нити да закоље овцу (говорећи да је грех пролити крв), био је постао најлукавији и најнемилосрднији пљачкаш,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Цилика јој дозвољава да по салвети црта кућу и цвет њеним скупоценим крејоном за очи, због кога би била у стању да убије. Рози јој маникира мале, равно одрезане нокте. Маки наручује трећу туру пића за све. Данас је празник!
– То је познати норвешки научник Фјорд, који је измислио комплекс земљишта и Едипов комплекс, кад неко хоће да убије мајку и да одспава са оцем! Наследио га је доктор Адлер, који је производио из хобија писаће машине марке »адлер«...
Матавуљ, Симо - УСКОК
Они послушају. Владика прокуне убилца: „Дао бог да иста пушка убије њега, те да се на њему сврши!“ Сјутрадан у зору, у трећем племену, зовну човјек њекога главара и викну му: „Ја сам,
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МУЖ: Шта ћете ви, мамо, овде? МАТИ: Шта ћу? Оће да ми убије дете, па јошт има образа питати, гледајдер му ти посла. МУЖ: Ви немате овде ништа заповедати.
Милићевић, Вук - Беспуће
очима, и у трену кад хтједе да остави Јеку, јави се у њему нешто животињско и сурово, као да рикну нешто, да угуши, убије ма чим то осјећање против којега се буни.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
се и креће, Али учас ево лоше среће: Преко јера некаквог посрну, Паде нице о земљицу црну, Пружи руке да се не убије, А да главу дивну не разбије, Па упусти оне музе беле, А ове ти одма шумагеле!
Кад не иду чете на Турчина, А он тражи зверке по планина, Кад не сече Ибре и Мемеде, А он бије вуке и медведе; Убије и, осече им главу, Па је носи себека на славу...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Јес ти видио алчака, па баш по матери. Ето какви сте ви, синови. Па де га сад роди и на својој сиси отхранида те убије, лопов. Као да је тај пријекор упућен и њему лично, Марко се одједном нађе побуђен да брани све синове овога свијета.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Па кад је прошо Курбан-бајрам, а Земља осванула здрава и читава, ни комете, ни пропасти, тај звездочатац да се убије! Нисам видо несрећнијег човека! Тако и ти; с том разликом, што си ти нешто и погодио. Слободно се ти радуј.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Царев син, сиромах, чујући то, да се убије. Кад буде други дан ујутру, он се опет оправи са слугом, седне на коња, па све поред језера шеће.
Ловац кад га опази потегне из пушке да га убије, а ован се затрчи те њега пре роговима убије. Ловац падне па месту мртав, и друштво његово када га после нађе, не
Ловац кад га опази потегне из пушке да га убије, а ован се затрчи те њега пре роговима убије. Ловац падне па месту мртав, и друштво његово када га после нађе, не знајући ко га је убио, однесе га кући и укопа.
А он се уплаши па рекне: „Помози, боже!“ — и натегне пушку те убије овна. Сад се обрадује где је убио златоруна овна што га у царству нема, па здере кожу с њега и однесе кући.
Кад је овај видио да га се неће да окани, запита је како и чиме хоће да је убије. — Најлакша ће ми смрт бити — вели крава — ако ме убијеш својом шаком.
Он хтједе сад да убије старца, али овај га замоли да му опрости живот, „јер — вели — сад ме се не требаш више бојати; моја снага отишла је са
Он остане онде до крсног имена. Кад дође крсно име, домаћин убије најбољега јунца, и од онога часа марва се стане штркљати.
то заболи кад жена умре, али, шућур богу, тај бол часком прође, жена кад умре тако ти је: кô кад се човјек нехотице убије у лакат, ја у голијен од ноге, плахо ти га може забољети, али часком прође кô да ништа није ни било; чини шућур те ти
Почне он орати, па орао до подне, а кад види да нема ручка, устави он волове, узме секиру па тант, те убије оба вола па их одере.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Но, ако дете наше дамо да га убију, онда ће све престати. СОФИЈА: Ко је тај луд, који дете иште да убије. Ајд збогом! МАКСИМ: Ха, јесам ли казао? Но јошт се може помоћи, ако својевољно пристанеш, да се од мене раставиш.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СРЕТА: Угурсуза? Јесам ли ја твој муж или угурсуз, а? (Туче је.) СУЛТАНА: Помагајте, помагајте, оће да ме убије! СРЕТА: Мислиш ти да ти то помаже, курјачко семе? Оћеш ти бити моја жена, а, или нећеш; оћеш ти бити моја жена?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
те тачкице, као представнику пораженог света, њему не остаде ништа друго него да збрише, то јест, хоћу да кажем, да убије тутањ, мислим, преко црте — али јест! — како то извести? Ту њему падне на памет феноменална идеја!
адут против старих Швеђана им је у томе што Швеђани никог не зову кући, не може, као, ниједан наш човек, све и да се убије, да уфура у шведску гајбу! — А зашто и да вас примају? — мислим се ја.
Помисли — све је почело, ево, од овог телефона, који сад ту као наивно лежи и, уопште, баш га брига! Пре него што се убије, он пређе лагано прстима преко бројчаника да још једанпут дотакне ту справу коју је обожавао више од свега.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Сви би билн поватани, али Голи Син врати се натраг, улети међ Турке и самог великог везира убије. На то они дођу у замешатељство, а наши се охрабре и све до једног потуку.
генерала, и мој се господин надао да ће он постати; али кад га други претерира, он се расрди, сазове тога на дуел и убије га; потом квитира и закључи приватно живити. ЈЕЛИЦА: Ах! МАРКО: Али тако млад, пак да дође до обрштера!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Она виде да Веља хоће да убије Стојана, па побеже у школу; ту је опет обузе мрак и она продужи спавање... Изјутра се пробуди с јаком несвестицом и
Па кад се он сит начуди, а ти онда окрени: што посла онога паксијана да ме убије, и мене и мог вамилијаза?... Баш му реци и за мене, нека зна... што ?
Она страсна, бескрајна, слепа, која не размишља много, но само бира место, где би канула кап отрова!... Да ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се још по мало у помрчини беласа?...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Да Филип, онако занет, онако сметен, дође! И да онако хладнокрвно убије човека! Па да се попне у кућу и убије жену! Па да после још све то, онако јавно, призна, пред свима!
Да Филип, онако занет, онако сметен, дође! И да онако хладнокрвно убије човека! Па да се попне у кућу и убије жену! Па да после још све то, онако јавно, призна, пред свима! Још не могу да верујем... ко да сам сањала!
сама, неко је наишао, и ја, онако обезнањена, у оном страху и мраку, нисам познала ко је, мислила сам да хоће да ме убије... А једва сам и чула шта говори, пола речи је односио ветар.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Уплашен сам и уморан. Бојим се да ме неки од тих, неиспаваних раздражених морнара просто не убије. Они ми одузимају сабљу (опет се носила), мапе, доглед, и револвер, иако ја тврдим да су те ствари моје, купљене.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Да убије одметника — добива одмах паре, и то какве паре — читаво имање! Али он зна да га не може убити. И да му дође на пушку,
А кад га упиташе шта га је изазвало да убије Спасоја, он се прену, очи му засијаше, па гласно одговори: — Ја сам за правду и закон...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Да, кад главу раздробиш тијелу, у мучењу издишу членови... Куго људска, да те Бог убије! Али ти је мало по свијета те си својом злошћу отровала, но си отров адске своје душе и на овај камен избљувала?
Грдни дане, да те Бог убије, који си ме дао на свијету! Час проклињем лански по сто путах у који ме Турци не смакоше, да не варам народње надање.
Сав протрнем, да их Бог убије, кад помислим за оно страшило. Нико жалит не смије никога, а камоли да му што поможе. Када виђех витешку
ВУКОТА МРВАЉЕВИЋ (прича из плећа) Чудна негђе пустога плијена, но је крвав, да га Бог убије: Косово је око њега легло! ВУК МИЋУНОВИЋ Што бајете као бајалице али бабе кад у боб врачају?
КНЕЗ РОГАН Невоља је, браћо, да с' убије! Кам би цркâ од ове жалости, а не сестра за онаквим братом, е предиван бјеше, јад га нашâ!
Из Бара се каже. Дава траве и нешто лијечи, и записе нечесове гради да човјека пушка не убије. Свак је држи, опрости ми, Боже, кâ да духом светијем прозире.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Тако му и треба! Зар он, газда мој, да ,допусти да га онај и онакав пас убије. Е, али ја, Арса, ништа не знам! Арса луд, Арса пуст!...
Одмах после свекрвине смрти и слуга Арса оде од куће. Тобож оде натраг у село, да тражи и убије онога Ахмета, газдиног крвника, Док у ствари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо над осталим слугама натреса,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Чудна сна у Црногорца који је запао у бусију, у дугу крваву! Чудна сна да га Бог убије! Он се не пробуди сасвим, но остаде у бундаку неколико тренутака, па опет склопи очи и сан му се настави.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Једна мува пала је човеку на главу, а медвед, да би је отклонио од свог пријатеља, дохвати стену и убије и муву и човека. Отуда ова изрека. Не гризеш ти мени уши, веће онај што се вије изнад мене.
“ а у то приспије ловац и убије је. Моја кућа моја слобода. — Лисица частила дању јежа па га увече устављала на конак, али он никако није шћео
па да родим сина, па да му нађену име Јован, па да се он овуда стане играти, а да падне онај крушац соли с тавана и да убије мога сина Јована, што би онда мајка кукавица?“ Па онда удри у плач и у тужњаву иза гласа.
Ако „гробник“ успе да оплоди своју жену, родиће се вампир. Само он може да убије гробника. ВУКОДЛАК (ВАМПИР) Вукодлак се зове човјек у кога послије смрти 40 дана уђе некакав ђаволски дух, и оживи
он извади свој мач, па оно ђе се држи руком набије на некакав трн, а оштрице опре себи у трбух, те се тако прободе и убије, и од тога се назове Вучитрн.
Ја донесох бојно седло, Да убије вранца коња. Не хте седло вранца бити, Не хте вранац воду пити, Не хте вода ватру тулит’, Не хте ватра копље
одрта, Чекају их два слијепа ловца, Вино пију два мртва јунака, Служи вино без руке ђевојка, Чудне лажи, да је бог убије!
Жалило га до двоје чељади: Млада мајка и мртва љубовца. Чудне лажи, да је бог убије! 6 Поранио Хусеин владика Пређе зоре на петнаест дана, На вранчићу коњу бијеломе, Па ето га мору на планику;
пећину главу заклонио; Кад удари, за много не мари, Када пуца, њему срце куца, Кад промаши, мало се уплаши, Кад убије, од крви се крије!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Буздован несрећом ковачевом прсне, онда Међедовић размахне кијачом те ковача убије, па отиде у његову кућу и нађе све сакривено гвожђе; и однесе га са онијем комадима од буздована другоме ковачу, и
Царев син сиромах чујући то, да се убије. Кад буде други дан у јутру, он се опет оправи са слугом, седне на коња, па све поред језера шеће.
Ловац кад га опази потегне из пушке да га убије, а ован се затрчи те њега пре роговима убије. Ловац падне на место мртав, и друштво његово кад га после нађе, не
Ловац кад га опази потегне из пушке да га убије, а ован се затрчи те њега пре роговима убије. Ловац падне на место мртав, и друштво његово кад га после нађе, не знајући ко га је убио, однесе га кући и укопа.
” А он се упла- | ши па рекне: „Помози Боже!” и натегне пушку те убије овна. Сад се обрадује где је убио златоруна овна, што га у царству нема, па здере кожу с њега и однесе кући.
” Он остане онде до крснога имена. Кад дође крсно име, домаћин убије најбољега јунца, и од онога часа марва се стане штркљати.
чоек на свијету, почне мрзјети на свога брата краља, те шта ће како ли ће да га смакне с овога свијета, науми да га убије, и да он мјесто њега краљује, па једну вечер кад му брат заспи убије га, па га распори и нађе у њему оно срце од тице,
ли ће да га смакне с овога свијета, науми да га убије, и да он мјесто њега краљује, па једну вечер кад му брат заспи убије га, па га распори и нађе у њему оно срце од тице, па га изједе а утробу свога брата опет зашије.
виђе већ да није куђ камо, те она шта ће, да је отац не вјенча и да пас пасу као приказаније не казује, науми да убије сама себе, те тако и учини: узме очин ханџар те њиме сама себе усред срца.
почне их дивљан пипати иза врата, да види који је претљи да га закоље и испече, и напипље попа претљега, спопане га и убије, наврти на ражањ и метне крај огња да се пече.
њега у очи гледа, около нога му се увија и непрестано блеји, стави се да је замађијана, те он од жалости да сам себе убије, и тражећи нож кроз камару, види они удесни прстен у камари, и пружи руку да га узме, а овца на њега скочи и не да му
Пошто виђе да не може наћи наком толико силнога трошка и времена науми да сам себе убије, и мислећи како крене уз једно брдо да се с њега баци стрмоглав да му се ни стрва не би знало.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
! (Замахне да је бије, готов и да убије): Зашто »болна«? Докле ће да болује? (Још бешње): Шта си ти гледала, чекала? Зашто је ниси лечила?... Зашто си »мајка«?
САУГА (побегне лево иза куће). МАРИЈА Оде да је тражи, да је убије! Сигурно на чивлук. Мисли да је онде. ТОМА Добро се ти сети да је не шаљемо тамо, него сакријемо чак код тетка-Пасе.
Прво стакло што донесем, добра је, љута, али после — не ваља, није љута. И онда грди, виче, прети како ће да ме убије, расели, све ће да нас растера... Па ето, газдо, не знам шта више да радим, куд да се денем, ако ви не...
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
па замахне оштријем пут Јерковића, али се брзо предомисли и обрне ушице, пак ушицама звизне Јерковића по челу и убије га.
Тетка му потече у сусрет. — Шта је, Брне брате? Шта се догодило, ако бога знаш? — Б-б-б, хоће да ме убије! — Ко оће да те убије? — пита Тетка тобож преплашен и узе га под руку. — Та није зар? — Б-б-б, бижмо!
— Шта је, Брне брате? Шта се догодило, ако бога знаш? — Б-б-б, хоће да ме убије! — Ко оће да те убије? — пита Тетка тобож преплашен и узе га под руку. — Та није зар? — Б-б-б, бижмо! — Ма од кога да бижимо?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Њему сам увек лепше куповао. То је мој грех. Увек сам га издвајао, а сâмо дрво убије ветар. Мијат усправно стоји у санкама и целу своју тежину и снагу држи дизгинама, коњи савијају вратове и фркћу, Аћим
у запрепашћењу од његових првих удараца, туче је и јауче зато што је први пут туче, што је много воли, и жели да је убије, јер је лепа, да је не види после овога, после...
Може се и на ђубришту видети. Ујутру, рано ујутру, узеће виле и набацати ђубре. Сео је на јасле и размишљао како да убије стрину а да се никад не сазна да је он убио. После није разликовао гласове.
Где би могао да се сакрије док не убије стрину? Толико пута се питао и никако себи није могао да објасни: како је тада могао да заспи?
Гуслара. Јарџију. И Лука је био воденичар. Милунка је наговара да га отрују. Потплатиће хајдука да га из заседе убије. Удесиће с Николом. Ножем ће ме искасапити. Свалио се на јастук и згрчио као сасушена махуница.
Изгореће данас. Ако је оно као некад, кад је Василије под овим багремом скупљао сељаке. И могао да убије. А ако нико не дође пред општину, ако сâм сачека војску? Чађевић неће, зато што му се свети. Стресе се.
— Краља не помињи! — устаде капетан. — Коме си платио да га убије? — Народна рука га убила, а њу ничије и никакве паре не могу да испрљају.
Без љутње, смирено. Нема више због чега да се плаши. У мраку он остаје сам. У мраку и он је мрак. Све је мрак. Да је убије? И туђе у њој? Туђе? Устаје, бела калдрма гори на месечини, Мијат спокојно спава! Њега?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Дечак задрхта. »Да би се До песме дошло, требало би убити птицу!« — присети се, али није имао снаге да је убије. — Шта вреди што сам прошао кроз Златна врата? Шта вреди што сам довде дошао? Не могу те убити, птицо!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Злобо клета, да те бог убије! Зла поразо родитељске душе! Зла предсказо отровне судбине! Прва се је крвљу осквернила безакона рука Каинова,
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Проклети деда, шта му је требало витло“... фии... фиии... квр... фиии... фиии... квр... „само мене да убије, више ништа“... фиии... квр... И све тако јури витло, и мени јури кроз главу. Око себе разбирам још увек смејање.
који су били поред тебе и на које си се уплашено обазирао; за тебе је несхватљиво било зашто се неко труди да те убије. Али ништа даље од тебе није било него помисао да ти другога убијеш.
говорио тако му Бог помогао овога и онога света, а ако пак лаже нека га небески гром ту, на самом лицу места, сместа убије и згрумица.
позади о зубун, по једну жабицу и шишкавац, те кад он изговори последње речи: „да га небески гром ту на лицу места убије и згрумица, ако истину не говори“, запрашти и зашишти оно наједанпут иза његових леђа, а на његов и бајаги њихов ужас
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Кад осети да је близу крај, он убије вођа дружине, узме од државе уцену и са тим живи, док не пронађе друго згодно лице за харамбашу.
— Јест, кад би се он дао. Тако могу написати и за мене, али нека дође ко да ме убије. Чик му га !... — Право кажеш: мари ти он за њине претње. Не убија се лако ’наки човек — прихвати друга..
Јеси чула за Ђурицу ? — Шта ? — одговори она и застаде. — Хтео да убије кмета, а ћато пришô да се рукује са њим, а он ћата пљус по образу: »Не прилази, вели, хајдуку«.
Ђурицу за хајдука ; растури наредбе по свима општинама да се строго мотри на његова кретања, да се он ухвати или убије. Даље се није ништа предузимало.
Кад већ ударите тамо, не одвајај се од Радована ни за корак. Он је луд у том послу, па хоће одмах да убије, хоће да пече и да мучи. Ти га мораш задржавати од тога.
Али после два три дана јавише му да Сретен, са неколико момака, једнако крстари по селу, с намером да га убије или ухвати. Ово га необично наљути и изненади.
— Вујо те зове да идеш право њему. Ради се о твојој глави. Мато ће да те убије, то је извесно. — Знам, чуо сам то. Кажи Вују да ја одох у Кленовик, да се наплатим с Матом.
— Па, шта мислиш? — Хоће да те убије, то ти је. Само ће те прво послати на коју масну похару, па ће ти ту бити крај. — А по чему ти то мислиш тако ?
Но дај да се разговарамо о послу. Вујо је, чини ми се, одлучио да ти нађе замјену. — Како? — Хе... како ? Да те убије, па да узме другога на твоје мјесто. Нијеси више за њега. — Је ли он што говорио с тобом?
»Овај готово не крије шта хоће — помисли Ђурица. — Да ли му је казао да ме сад убије или ће то после, кад му предам паре. Новица вели да је то одређено за данас, чим се изврши похара.
То му је једини лек од оне страшне бољке, које се он боји више од свега... Пије да затупи, да убије свако осећање у себи, да угаси онај пламен, на коме душа заснива своју радњу...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Потом га враг пита: — Шта иштеш за плату? Колико ћеш новаца? А старац му рече: — Ја новаца нећу, да ме ко за њих убије, него дај ми ону стару кабаницу иза врата. А враг му рече: — Бољи би ти били новци.
Царев син, сиромах, чујући то, да се убије. Кад буде други дан ујутру, он се опет оправи са слугом, седне на коња, па све поред језера шеће.
Назове бога и упита старца може ли код њега преноћити. Старац га прими на преноћиште, но див је мислио да убије старца и отме млинове. Кад би сјутрадан, рече старац диву: — Ето, ти си преноћио, па сад бог и пут.
Ловац, кад га опази, потегне из пушке да га убије, а ован се затрчи те њега пре роговима убије. Ловац падне на место мртав, и друштво његово када га после нађе, не
Ловац, кад га опази, потегне из пушке да га убије, а ован се затрчи те њега пре роговима убије. Ловац падне на место мртав, и друштво његово када га после нађе, не знајући ко га је убио, однесе га кући и укопа.
А он се уплаши па рекне: — Помози, боже! — и натегне пушку те убије овна. Сад се обрадује где је убио златоруна овна, што га у царству нема, па здере кожу с њега и однесе кући.
Тад га Оштар Дан прихвати руком, а дијете се макне једанпут, а послије се дигне. Царев син онда убије маћију, оца проћера, а Оштар Дан отиде по свијету опет чуда да ради.
Кад је овај видио да га се неће да окани, запита је како и чим хоће да је убије. — Најлакша ће ми смрт бити, — вели крава — ако ме убијеш својом шаком.
Он хтједе сад да убије старца, али овај га замоли да му опрости живот, „јер — вели — сад ме се не требаш више бојати; моја снага отишла је са
Он остане онде до крснога имена. Кад дође крсно име, домаћин убије најбољега јунца, и од онога часа марва се стане штркљати.
они свађају и свађају, кад једаред, дошли они до његовог вишњовца, који је све досад пивô; ту ти старији зграби њега и убије с њим млађег, а вишњовац јаукне и осуши се. — Ето, свега сам то видио и чуо, — каже он онда диди.
Чипчији се на ино не могаше, но са стране прикучи реп коњу и, у страху да га не убије, почне бројити. У то дође аги хаџија на селамлук, па кад шједе и почеше пити кафу, зачуди се што раја они ради, а
Ћипико, Иво - Приповетке
истиха залева бело зимско цвеће што се иза камења крије, да се зором смрзне и, кад сунце сине, размрзне и немилице га убије, Цвета, гоњена једном мишљу, ни на шта се не обзире. Жури као луда. Отвори врата и уљегне у кућу.
свијету; иду по ноћи по оним мрачним и тијесним улицама: може да их негдје из бусије нападне и у трену ока смлати или убије.
Али њен глас и јаук дјеце носи вјетар далеко у натуштени простор и губи се у шуму олује. А неће да пада пљусак, да убије вјетар и море! — Зло је! Олуја носи прама Пропаду, — пријегорно рече у вјетар стари рибар.
„Снаћи ће ме засигурно тешка казна божја”, стрепећи је мислио. Да убије у себи глас грижње, поче да чита. У читању књига сазнаде да има и такових које млађи не смеју да читају.
А кад домаћица хоће да га чему подвори, вели јој: — Ко ће мени угодити када здравља немам? Да убије време, навече разговара с домаћицом. Али вечерас ни домаћина у кући нема, задоцнио се преко обичаја.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
АНКА: Био је на орману, али га је овај скинуо (показује на Раку) кад се играо с њим. ЖИВКА: Бог те убио, да те не убије, опет ти! РАКА: Није истина! Ја сам узео само кутију да направим аероплан, а цилиндер сам оставио.
ЖИВКА: Да или не? ЧЕДА: Да! ЖИВКА: Шта? ЧЕДА: Министар. ЖИВКА: Ама ко, убио те бог, да те убије, ко министар? ДАРА: Је л' отац? ЧЕДА: Јесте! ДАРА (усхићена, загрли га, срећна): Слатки мој Чедо!
Убио га бог, да га убије, и кад га родих овако проклета! ПОПОВИЋ: Но, но, Живка, уздржи се, забога! XXВ ПРЕЂАШЊИ, ПЕРА ПЕРА (уђе, и кад
РАКА: Нисам! ЖИВКА: Јеси, несрећниче; јеси убио те бог да те не убије! И зашто да јој псујеш матер? Зар она тебе учи и васпитава, а ти да јој псујеш матер? Зашто, 'ајде кажи ми зашто?
АНКА (отрчи). ЖИВКА: Разбио му нос, псовао му оца... сину енглеског конзула. Господ те убио да те не убије! Разбојниче, ти ћеш ме убити, ти ћеш ме живу сахранити! АНКА (доноси јој чашу воде).
” ЖИВКА (њен гнев прелази у бес): Куш! Убио те бог да те убије, псето лајаво! Да ниси више писнуо, или ћу те столицом по глави!
РИСТА (преплашен): А што, брате, да ме убије? ЧЕДА: Ех, што, заклео се, преда мном се заклео. Али ти не треба да се бојиш, не смеш бити кукавица, разумеш ли.
А што свуче капут, убио те бог да те не убије? РИСТА: Па, наложена пећ. ДАРА (мајци): Дакле, то је тај почасни господин кога си ми наменила?
СИМА: Уважена ми је оставка! ЖИВКА (цикне као рањена): Бог те убио да те не убије, а што је даде? СИМА: Због тебе!... ЖИВКА: Шта, због мене? А што због мене, сметењаче један!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ништа не почиње јер нема места више Кад ноћ од успаваних сила и смртоносне кише Звери шумом уклете и мене сном убије.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ХАСАН: Жива ил’ мртва, Везир га сутра мора имати... Шта да се чини?... Говор’те сад! ЋЕРИМ: Да се убије! ХАСАН: Та ту је био малопре, Па што га сместа ниси убио? ЋЕРИМ: Што нисам хтио; јер сам у себи друго нешто смишљао.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
није могао да преживи ову поругу, где су га називали кукавицом, страшљивицом, бегунцем, издајником, и пешио је да се убије у једној гостионици у Алексинцу, и тако је и написао писмо своме брату капетану Ј. Велимировићу.
наскоро после смрти мајора Велимировића, његов ађутант, Кристифор Стефановић узме одсуство, оде у Београд и тамо се убије из револвера. Да ли је то убиство било у каквој свези са смрћу мајора Велимировића — не зна се.
као да је Кристифор осећао неки терет на својој савести због мајорове смрти, што га је најпосле нагнало да се и сам убије. Но поуздано се ништа не зна. Кад сам доцније говорио у Параћину са пуковником г.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
жестоким налогом, ако би тко от једне или друге стране кордонску линију прећи усудио се, без сваког призренија да се убије. К тому на 4-ој или 5-ој стражи вешала подигнута су за преступника који би жестоке налоге хранити не хотео.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Не жнава ни српски — како лијепа? БОШКО: Ма стас, и лице, очи какве су? КАП. ЂУРАШКО (за себе): Очима да те убије, У душу вечно да се упије, Да те залуди, да те занесе, Тренутом вечност да ти потресе; Да те уништи, да те обори,
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Дођеш ујутру у осам па до подне, па онда у три по подне па до шест, не избијаш из канцеларије. Па како друкчије да се убије време ако се старији са млађима и друг са другом не пошали? Али зато, брате, не мораш да се гађаш државним стварима.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ђавола са [црним] штапчетом; он треба да уграби ђаволу тај штап (само при том да пази да га ђаво не предухитри, па или убије, или штапчетом поцепа одело, које се после на том месту никада неће моћи закрпити), па ће га ђаво морати служити
Тако се понекад поступа чак и са сеновитим животињама. Ако, наиме, ко из незнања убије кућну змију, сахрањује се она са истим почастима као и човек (јер се, према примитивном веровању, у њој налази душа
Ко убије зеленбаћа — који се код нас сматра за демонску животињу — треба да, у залазак сунца, у сваку његову рупицу забоде по је
« (иб., 183). Ако ц. л. сади љуто чељаде, биће и он љут (СЕЗ, 48, 55). Ко пре Ђурђевдана убије змију штапом, нека тај штап забоде у лук, па га црв неће јести (ЗНЖОЈС, 7, 183). Ц. л.
само мушкарца: »Мајка сина свога свјетовала Да се чува и да се учува Од ујамка и од урезника, Да га танка пушка не убије«.
Ћипико, Иво - Пауци
— прекиде га газда. — А ко вели да није? И у свој Хрватској нико се не нађе од Хрвата и Срба да усред бијелога дана убије онога тирјанина и ослободи свој народ... Кукавице смо!
Иза обједа, да убије најжешћи кријес, проспавао би. Она тада долажаше к њему у наручје. Слављаше свадбу, о којој на јави ни мислити није
— Однили су нам и ове године Божић у варош! — прихвати други. И оно младости, не марећи за невољу или хотећи да убије бригу, запјева у вас глас: „У се вриме годишта Остали смо без ништа!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Угура га у подрум и гвири.) Улази Сарош. САРОШ Зар још никога? Ах, сада! (Потеже јатаган, хоће да се убије. Трза се, враћа нож.) КАФЕЏИЈА Саг ће, саг ће, мољем. Сакаш ли тазе раћија? САРОШ Дај! КАФЕЏИЈА Аха, еве гу. Ја!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Што је човек! Сузу не може да убије!... А треба је убијати. Расцмиљави човека, срамоти га. Станојлина мајка беше жена наших јужних сиромашних крајева.
Стефан плане: — Смрт ће га узјахати, да знаш! — дограби пушку, улети у шталу, и убије на месту најлепшег коња, коме је Марко дао име Ластић.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, како да пружи руку кад зна какав ће бол нанети Цвету? Како да убије Месечев Цвет? Као да сам од себе бежи, окрете се и стаде трчати дечак низ планину, остављајући Месечев Цвет да блиста
Станковић, Борисав - КОШТАНА
АРСА Да те убијем. Хоћу. Убићу те! Убићу, као што још онда отац хтеде да те убије, кад ти сав новац што ти дадосмо за трговину, а ти све, све — не чека ни три дана — већ све попи и пролока с Циганкама
Па тада, када отац хтеде да те убије... (корећи себе) ах, што га ја тада задржах, што га не пустих да те убије! МИТКА (туробно): И он беше како ти: катил!
Па тада, када отац хтеде да те убије... (корећи себе) ах, што га ја тада задржах, што га не пустих да те убије! МИТКА (туробно): И он беше како ти: катил! АРСА (плане): Отац катил? Ја катил?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
вријеме на рочиште не би дошао, друштво иде те га тражи, па ако би се догодило да јатак хајдука на зимовнику изда или убије, то сваки хајдуци гледају да освете макар и послије педесет година.
(Косовка девојка) Град–Сталаћу, да те бог убије! Довео сам три иљаде војске, а не водим него пет стотина. (Смрт војводе Пријезде) Како таде, тако и данаске: нијесу се
(на крају песме Урош и Мрњавчевићи): На Марка је врло жао краљу, те га љуто куне и проклиње: „Сине Марко, да те бог убије! Ти немао гроба ни порода! И да би ти душа не испала док турскога цара не дворио!
На Марка је врло жао краљу, те га љуто куне и проклиње: „Сине Марко, да те бог убије! Ти немао гроба ни порода! И да би ти душа не испала — док турскога цара не дворио!
је стаде бити буздованом: преврће је с десне на лијеву, пак је бије шестопером златним: „Зашто, вило, да те бог убије! Зашт' устрели побратима мога? Дај ти биље ономе јунаку, јер се нећеш наносити главе“.
останути неће, већ увати леви скут доламе; Марко трже ноже од појаса, те и лева одсијече скута: „Иди, бедо, да те бог убије!“ Ал' се Турчин останути неће, већ увати Шарца за вођице, десном руком за вођеце Шарца, левом руком Марка за недарца.
Цар је Мемед Сталаћ освојио, не освоји добра ни једнога. Љуто куне турски цар Мемеде: „Град-Сталаћу, да те бог убије! довео сам три иљаде војске, а не водим него пет стотина“.
Кад га виђе црни Арапине, од страха је на ноге скочио, па говори црни Арапине: „Ој Дојчине, да те бог убије! Јоште ли си, море, у животу? Ходи, јолдаш, да лијемо вино, а прођи се кавге и ђавола, џаба тебе порез од Солуна“.
двору бијеломе а ја одох Смедереву граду молити се Ђурђу и Јерини нека пусте ваше господаре из тавнице, да је бог убије!
Кад то виђе Павле господару, трже сестру за бијелу руку: „Сејо моја, да те бог убије! Буд ми закла коња на ливади и сокола у зеленој башчи, зашт’ ми закла чедо у колевци?
Ал’ ти није по ћуди ђевојка? Али жалиш три товара блага?“ Ал’ је Иво љуби бесједио: „Ну одаље, да те бог убије! Ја сам нама снаху испросио; а по ћуди Латинка ђевојка: што је земље на четири стране, љепоте јој у сву земљу
слуге, на перо ме ћурком покриваше и господски лице завијаше; очи склопих, грдан санак виђех, — грдан санак, да га бог убије!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Смрт не очекује пролажење година. Да кад ти спаваш, еда чујеш ко је на те дошао да те покраде или убије? Тако и тога часа не мош знати у које ће доби доћи ангел. ЗЕМЉА СИ...
његов најмилији му, хубави син Авесалум дугокоси, узе на свога рођена оца војевати, да га истера из царства, ил' га убије, еда би се он скоро оцарио!
А за једне опанке дâ га обесити, за краставац у бостану ради да га из пушке убије, за једну окорну реч хоће с овога света да га стопи, а за форинт дуга кућу му пороби.