Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Па још пас пита где ми је жена?... Пре десет дана један гола уби дете у Клењу — па ником ништа!... Влашко пашче убијено, ко ти о томе води рачуна? Он тражи да преноћи с твојом женом, а ти ако погледаш његову булу, поздрави се са својима!..
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А то је њу освестило. Истина тешко, убијено, но ипак прибрано, и са угушеним плачем, болом вратила се, нашла метлу, па, као да није ништа било, већ као свака
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Ако не, ја не могу ништа више. — Идем! — Тако гробно чу се како свекрва убијено и решено одговори. И заиста, на изненађење и ужас свих, она уђе тамо к њему.
где је свекрва са окрвављеном главом ничце лежала, једнако се чуло њено цвиљење, и то не јако, него тихо, без наде, убијено: — Куку! Куку! Леле, мајчице моја! Леле, слатка кућо моја!
А то њено цвиљење, а баш стога што није силно, не призива у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш због тога оно му све јасније, све силније допире до ушију.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ВАСКА (трза се): Ех, ништа то! ЈОВЧА Да ниси болна? Да ти није тешко? ВАСКА (понизно, стидљиво али убијено и болно): Ништа ми није.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
гледа у пламено и коцкасто око ниске пећи, и не чује то једино преровско псето ноћас кад је село задављено снегом, убијено помрачином што се измешала са облацима, јер је Милунка чула њихову свађу и све јој испричала.
Краков, Станислав - КРИЛА
бајонет тако снажно да је продро чак и у земљу, шкрипнуо и савио се, а онај је јекнуо још једном плашљиво и слабо као убијено куче. — Боже, Боже, како је све то страшно, — стресао се тај згрожени јунак.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Коњ одјури, а г. доктор се диже сав уваљан у прашину и пође рамајући и придржавајући се руком за убијено бедро. Док услужни руски официри потрчаше једни за коњем, други се скупише око г.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Биће баш прве неђеље иза укопације. Крајишници се враћају... бјеже од Бање Луке. Јадно, чемерно, убијено, бјежи, не обазире се... Ја и покојни Партенија — вјечна му памјат — стојимо горе код кошарâ, па гледамо...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
да је гледа како једнако луња, иде по већ пустом дворишту, празној кујни и кући и једнако у њ преплашено, молећиво, убијено гледа, напослетку што строжије викну, осече се на матер: — Хајде већ! Докле то? Хајд̓ одмах! Она само клону.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Никако не долази. Ето и сад сам га звала, па као увек, само се изговара... Мучно да ће и сада доћи. Неће. КАТА (убијено): »Неће«, чедо? Ех, знам и зашто неће.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
КОШТАНА (показујући на прса): Овде, овде ме пробада! Да идем! ТОМА (убијено): Е кад ту... онда је то тешко... (Коштана полази): Коштана! (Прилази јој грцајући.) Коштана, кћери, сине... Дај бар...
КОШТАНА (бесно): Нисам! Никога нисам волела! И никад нећу да волим! СТОЈАН (убијено): Ох! (Одлази). Улази полицаја. ПОЛИЦАЈА (на улазу, онима иза себе): Дајте кола! Брзо! А она?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ти се сад враћај кући, а ја остадох да овде спавам — рече Стриц пипајући убијено кољено. — Казаћу код куће да сам ноћио у млину.