Ћипико, Иво - Пауци
Од свега имања није остала већ коза, но и она бијаше убиљежена за подмиру пореза. А ове гладне године ни порезни рубач није задоцнио.
И ја сам се данас на једнога расрдио; глуп к'о не знам што. Велим му десет пута: „Мораш платити, на те је убиљежена та и та земљишна честица”, а он једнако: „Није моје. Зашто да за другога плаћам?” Не схваћа! — Како ће да схвати?