Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
наслага брезови̓ дрва пуну фуруну, пак затвори и рече: „Немојте отварати, док сва дрва не изгоре и угљен се учини: убиће у главу”.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
?... Знаш ли: ко убије, и њега убију? — шапуташе му један глас. Он це трже. Заиста, тако је. Ако он убије Лазара, убиће и њега. И онда, Јелица опет неће бити његова. То га запрепасти и готово поколеба... Зар да се одрекне Јелице?
Она као да дође к себи, јер устаде, узе Јелицу за руку, па, грцајући, рече: — Иди!... бежи!... — Што?... — Убиће те! — Бабо? — Јест он!... Бежи, несрећнице! Јелица је опет погледа у очи и рече отворено: — Нећу! — Али...
— Бабо? — Јест он!... Бежи, несрећнице! Јелица је опет погледа у очи и рече отворено: — Нећу! — Али... убиће те! — Нек̓ убије!... Ти мислиш бојим се ја смрти?... Јок!... Зашто да се бојим?...
— Сад ми неће побећи. И пође. Али Лазар скочи из постеље, па га ухвати за рамена. — Не иди!... — Н... не иди!... Убиће те! — Мене? Јок! — Не иди!... Мал̓ мене не уби!!... Да није било чича Алексе, ти не би имао сина!...
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Зар те није страх што си сама и то тамо у Кале, у гору? И то још ноћу сама?! А знаш — вуци, па ајдуци, сељаци... Убиће те. — Не, — брани се она. — Нико ме не дира. А ноћу ја и не спавам. Седим тако и гледам овамо, к вама, у град...
Црњански, Милош - Сеобе 2
При најмањем покушају бекства, убиће га из пиштоља. Кирасир је затим са профозом потписао неколико папира, а затим је пошао вратима.
Возе га у ариште као арамију и ребелијаша, јер тражи наша права! За нас нема суда. Него ариште и два хусара! Убиће га, пази шта ти рекох, у аришту Осека!
Ако Исакович, каже, учини само корак, два, према вратима, убиће га из пиштоља, као пса. Павле је причао да му онда рече да хоће се покорити, као што смо и дужни, царској заповести, и
Питаће га, ко је, одакле, куд путује, зашто. Гледаће га, како га апсе, и мушкетају. Убиће га на путу, срамно. Ако треба мрети, на овом путу, Исакович је хтео да погине славно, при јурњави са гониоцима, на
Петар јој је забранио да, убудуће, Павла загрли, или пољуби. Убиће је, вели, ако је буде видео да се још једном том дугоњи, о врат, обеси. Дите је то. Дитетина.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Та то је било „кошер”, сад већ није више. Па, гле, и од џигерице фали; ваљда сте и чварке коштали? Убиће ме мој Арон. — Па шта је што сам коштао? — То ми не можемо јести, није „кошер”! — Шта вам ја сад могу помоћи?
— Немој тако брз бити, молим те. Ту треба промишљења. Чија је срамота него моја? Дај ми промишљења. — Та, лопов, убиће вас једаред! — Већ сам и онако убијен. Дај ми мира! Оде Чамчи. Још нико ништа не зна о тој ствари.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Што ће чинит Косана девојка? Пре венчања, па већ удовица, Убиће се, сиња кукавица! Оде Гојко, оде сва дивота, Нема за њу на свету живота!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
) МАГА: Па не може се помоћи? СОФИЈА: Не може. МАГА: О, тешко мени, толики ето шећер! Ако чује Никола, убиће ме. А дошла би била раније, него сам се, ето, забунила била с пређом.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
« — Ако наиђе на Орашане, убиће га, — рече неко иза њега. — Море, људи, знате ли ви да њега куршум не бије! — рече други.
мамо!... убиће ме тата!... Обоје као по команди, појурише к детету које се већ у пола дигло с постеље, па их гледа јадним преплашеним
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Човече! Ћути, убиће те Господ!... Куку! Зар свекар...! Зини, земљо, да сви пропаднемо! Куку, шта доживех! Куку! Господе Боже, Господе!
Сама сам пала и сама се убила — забашурује Софка. — Ох, како: сама? Све сам чула, синко. Иди, иди, спасавај се. Убиће те. А ја не могу да те браним, одбраним. Зато бежи, чедо, иди од њега.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
2 Бежи, магло с маглићима, Ето попа с попићима, Са лесковим прутићима, Убиће те, смрвиће те! Турит гуји под камен. КИШИ (да пада) 1 Падај, падај, кишице, Да нам буде пшенице: Да се деца хране!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Вјешт Станкела, Бог га не убиће, па провлачи ситно по струњи а грло укоритио, па мисли чојек: не пјева већ заједно са струњом плаче, јеца, цвили.
Судац: Шта је то, Давиде? Де-де нам кажи. Давид (устеже се): Бога ми, не смијем. Не смијем, господине, убиће ме газде. Судац (живо облијеће око њег): Кажи, не бој се ништа. Писарчић: Кажи, Давиде, кажи.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
МИРОН (прилазећи Парапути): Не бој се, ја сам ту. (Клисару): Што му ово не повади? АРСЕНИЈЕ Не смем, дедо. Убиће ме овим камењем. Ти знаш, да му само ти можеш узети.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
На путу се нешто испречило... Као човек!... Застадох. Напрежем очи, а лака дрхтавица ме обузима. Хтео бих да бежим. Убиће ме. А она прилика нараста, слива се са мраком ноћи, и ја у безумном страху ударих коња.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
КМЕТ (уплашено): Не, Коштана, не чекам! Нећу да гледам. Него, не смем. Газда председник убиће мене ако тебе нема. Па зато сам овде. Морам да те чувам. Не смем да идем... КОШТАНА (бесно): Чуваш ме? (Стреса се.
(Кида са себе одело, лице, косу.) КМЕТ (одступа пренеражен): Не, бре, Коштана! Не толико! Ево идем! Али убиће ме председник, ако те нема!... Али опет идем. Само ти немој толико! А и Асан, добар је — богат је.