Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Зауставих коња да сачекам свој вод. А тамо, војници се смеју Петру нишанџији што је убледео када је видео леш. — Па то ми је први пут! — правдао се он.
Кажу, казна је требало да буде више примерна... Ископана рака, а он убледео, стоји везан, блудећи погледом, не би ли сачекао нечију милост.