Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Људи се изредише вином, па преметнуше разговор. Стана слушајући здравицу, најприје сва поцрвене као жеравица, па ублијеђе као крпа. Она је трчкарала и што није требало било, само да се једнако у послу нађе.
Гласом је одао надање, вапај, занос. „Стане! понови, треснувши јој лагано рукама. Њу трнци прођоше. Затресе се и ублијеђе, па лагано диже очи, те њихови погледи казиваху им узајамно, да су дотле једно мислили а друго говорили.