Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
и во 132 107 Мишеви и прапорци 134 108 Рис и лисица 136 109 Храст и трске 138 110 Путници и топола 139 111 Човек убог и жена 141 112 Жена и кокош 143 113 Корњача и орао 145 114 Дете и срећа 147 115 Петао и гпаги камен 149 116 Старац
Ленивац се није родио да живи, него да труне и да гније јоште за живота. Ако се убог роди, просјаком мисли скончати се, нити је општеству, нити је својој фамилији, нити је себи на ползу.
111 Човек убог и жена Човек убог разболи се тешко, и не имајући се с чим лечити, нити лекаром плаћати, рече жени својој да оде у
111 Човек убог и жена Човек убог разболи се тешко, и не имајући се с чим лечити, нити лекаром плаћати, рече жени својој да оде у један манастир и да се
Наравоученије Да бједни просјак и оскудни убог од јутра до мрака ни о чем не мисли разве како ће глад своју утолити и празну утробу задовољити, нико се томе неће
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
МИШИЋ: Е, гледајте ви, као да је убог сирома! ЈУЦА: Он сам не зна колико има новаца. Али тако се то уселило код њега, само да не пропадне, да штеди.
Теодосије - ЖИТИЈА
Јер потпуно убог и бездоман бејаше, и ништа у пештери не имађаше што би лопови могли покрасти осим поцрнела тела и на њему худих рубина
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Сасвим оронуо и оболео, добије најзад уточишта на Исајлову, добру бачког владике крај Новог Сада, и ту, убог и напуштен, умре 19. јануара 1785. године.24 Његову смрт забележио је Јован Рајић овако: »1785, 19.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Рекоше књиге: потоње је време, ето се погуби кнез, а васкрсава убог Лазар, и оба иста: расте им моћ да сами себе посеју ко семе.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Богат је тко у другога не иште. — Богат како хоће, а убог како може. — Ко има да трати, ко нема да пати. — Богатству је мати сиротиња.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
А забораван за све показах се, јадан и некористан, изједначих се са стоком несмисленом и уподобих се њима, убог бивајући добрим делима, а богат страстима, срамом испуњен, слободе Божије лишен, осуђен од Бога, оплакан од анђела,
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ови ме љубезно прими, поведајући ми да је и сâм у младости, без родитеља и убог будући, доста странствовао и намучио се за постигнути јелински[х] списатеља и језика познанство.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Фркће окис'о коњиц и журно у село граби, И већ пред собом види убог и стари дом. На прагу старица стоји и мокру живину ваби, И с репом косматим својим огроман зељов с њом; А ветар
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Можда нас тек умјетност научи гледати на природу, на реалне „природне љепоте”. Примитивни људи и не слуте како је убог, како бесадржајан примарни доживљај природе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— на правди бога биља — чворновато дрво бирт — механџија бискати — требити од вашију бо̓ (не био) — болан богац — убог сиромах бођидуша — бог и душа борије — труба бошча — велики рубац брбати — тражити рукама пипајући бређа — трудна
Ћипико, Иво - Приповетке
Па тако стоје неко вријеме. Дјевојка гледа доље на град, што се као убог скупио уз голу крш. Одозго гледајући га, да се на некојим кућама цигла не црвени, није но гомила сивога камења.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Мог живота солнце буд запало, Избегло ме срећно све на свету; Мени дејат и Јестество стало: Помоћ убог немам јер ја клету.
возопит? 1832. Јован Пачић ИСПОВЕД Да сам убог и сирома’ Био већ од младости, Скорб за тужну да сам о’ма’ Ретке мењ’о радости, — То сам пред’о све забвен’ју.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
А после ћемо Богме спавати... Хе! хе! хе! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Теби је сунце, зло?... ВЛАДИКА (за себе): Савест је овде убог надничар, Што тежак товар греха пакленог На боне душе слабом рамену У црне дворе пакла укоси... ЈЕЛИСАВЕТА: Мени?
Ћипико, Иво - Пауци
Као никада досада, учини му се тај свијет убог и јадан, обучен у искрпљена и тијесна одијела по градску скројена. Поглед му се устављаше на њиховим дугим, јаким
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Фркће окисô коњиц И журно у село граби, И већ пред собом видим убог и стари дом: На прагу старица стоји и мокру живину ваби, И с репом косматим својим огроман зељов с њом А ветар суморно
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— А и људи су некако чудни... Иако је природа раскошна, свет је убог. Задовољава се са дветри маслинке и печеном рибицом.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ нашарати књигу — написати писмо небог — убог, јадан Небојша — кула на Дунаву у доњем београдском граду невера — издајство, превара: Па ја не смем невере чинити