Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Прохор је лукав. Тачно погађа оно око чега се и Макрије двоуми: да ли манастир да претвори у стециште кужних и убогаљених, или ће то остати храм одакле се призива свевишњи. Тако се прича понавља.
Када се нашао међу њима, оно што је умео да види била је само патња убогаљених и крв која липти из отворених рана. Око себе је чуо вапаје умирућих. Били су тако беспомоћни.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Па Ната зазвони на улазу у женско, а Мирко на улазу у мушко одељење. Мирко, да ли због убогаљених својих руку, испусти шамлицу. Ната, пожури, диже је.