Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Кани се хоће ли неће ли; његови господски зуби нису томе научени; закуси што, ал' не може да прогута. „Е, мој убоги пријаче, — машући главом почне сељанину говорити. — „То ли је ваша на селу храна!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
се на Рељином Пољу покупе кметови, сваки из свога села доведе, ако му има слепац или богаљ или какав други сакат или убоги сирома, и све и̓ пред кнеза и кметове упараде, и кнез запита: „Ето, браћо, ово сиромака које видимо; хоћемо ли или
Африка
Становници овог села врло су лепе расе али прљави, уплашени и убоги. Они најпре као мајмуни беже на све стране од нас. Жене употребљавају канарисе необично велике и шарене.
Теодосије - ЖИТИЈА
морској стени као птице савивши гнездо сеђаху, кишом и ветрима шибани, сунцем и врућином паљени, зимом И мразом мрзли, убоги беху и ништи, без икакве удобности и пушења дима, немајући ништа што би крадљивци могли украсти осим потребног
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
То су, пре свега, жене (мајке, девојке, удовице), али и сви они који су стари, нејаки, убоги. Крајњи циљ клетве је наношење непоправљиве штете или чак смрти омрзнутом лицу.
У њима о нејачи брину натприродне силе и добри људи. Убоги и нејаки постају, на крају, богати и моћни; потлачени постају слободни итд.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Јелени су те године били у моди. Патио сам као убоги ђаво што ми је на груди могао да стане само јелен и по, јер сам био жгољавко, док су моји другови из разреда носили и
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ГАВРИЛО СТЕФАНОВИЋ ВЕНЦЛОВИЋ Гаврило Венцловић, »сирјеч Стефанов син«, »многогрешни и худши в Христијанех убоги свјаштени инок Гаврил«, како се сам називао, био је најбољи и најплоднији ученик Кипријана Рачанина и
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Била је дете, кад је њени убоги родитељи дадоше Стојановима, да тамо служи, како би је ови после лепо удомили. Отац Стојанов беше прек и суров човек.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
И шта је било? Тај кошаркаш је некако стално гледао некуда преко мене. Патила сам као убоги ђаво, толико је био расејан кад год би ме слушао.
Уз пут смо се малчице као мазили, тражили детелину са четири листа, викали „уја!“ радујући се као убоги ђаволи што нас на врху Кошутњака чека добро осветљена Голфијана, једино отмено место које сам до тада познавала,
После изнесоше тв-кењаторов сто са микрофоном, а унесоше „Лаку ноћ, драга децо!“ Е, ту се физикус намучио ко убоги ђаво, сценографија је била тешка око два вагона живе ваге, све неке као снежне куле од вате „цик-цак“, све неке јелке
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Фркће окисо коњиц и журно у село граби, И већ пред собом видим убоги и стари дом: На прагу старица стоји и мокру живину ваби, И с репом косматим својим огроман зељов с њом.
Изгледа, као да смрт уморну природу стеже, И она тихо мре... А по каљавом друму, погружен у смерној туги, Убоги спровод се креће.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
добара, којима притежава просилац, и у својој беседи направе га милионаром, а кад тамо после венчања он се покаже као убоги сиромашак.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
се сваки земаљски, као што рекоше Књиге: када и сав свет стечемо, тада и у гроб уселићемо се, где су заједно цареви и убоги'. Зато, чеда моја љубљена, пустите ме брзо, да идем видети утехе Израиљеве!“ (Лк.
(Јн. 10, 11) Зато молим вас, чеда моја љубљена, богати и убоги, стари и млади, држите упутство моје, оца вашега! ,Бога бојте се, цара поштујте', (І Петр.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Изгледа као да смрт уморну природу стеже, И она тихо мре... А по каљавом друму, погружен у смерној туги, Убоги спровод се креће. Мршаво малено кљусе Лагано таљиге вуче, а врат је пружило дуги...
Врх хриди црне Трне Задњи румени зрак. И јеца звоно Боно, По кршу дршће звук; С уздахом туге Дуге Убоги моли пук. Клече мршаве Главе Пред ликом Бога свог Ишту. Ал' тамо, Само Ћути распети Бог.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Други посетилац, слабуњав старији чичица, беше убоги сиромах. Приљубио се уз загрејану пећ и грејао о њу своја леђа и промрзле руке.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
153 ХРИСТОС НА МОРУ 155 БОГАТАШ И УБОГИ ЛАЗАР 157 ДОБАР МЕЂУ ЗЛИМА 159 МАЛО ПРОСЈАЧЕ 162 ПРИМОРКИЊА 165 ОБРАЗ 168 ДЕМОСТЕНОВА СМРТ 171 ТАЛ 173 ДЕСКАШЕВ И
»Невен« 1882. БОГАТАШ И УБОГИ ЛАЗАР (Уз слику) „Глад ме мори, дај ми јести, Ако ти је душа драга!“ А богаташ пир пирује — Презире га, не слуша га.
Петровић, Растко - АФРИКА
Становници овог села врло су лепе расе али прљави, уплашени и убоги. Они најпре као мајмуни беже на све стране од нас. Жене употребљавају канарисе необично велике и шарене.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Па добро, питам се, шта имају против мене ти убоги дроњавци меропси, ако већ Димитрије хоће да ме уништи. Помињу глогово трње иако сам ја само рекао трње а нисам ни
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Изгледа као да самрт уморну природу стеже, И она тихо мре... А по каљавом друму, погружен у смерној туги, Убоги спровод се креће.
У граду живот се буди: Тамо убоги ужар износи мангале своје, А тамо суморни Турчин озбиљно ножеве нуди, Или замишљен пуши; На мушком његовом лицу мрачна
Ено и Ада-Кале, где празни чардаци стоје Као скелети страшни. Крај платна сурваних давно, Убоги рибари блуде и мреже бацају своје Кад вече онеми тавно А брод се с тутњавом жури, и звуци суморно звоне И песма
1890. МРАМОРНИ УБИЦА За време Анџела славног живљаше у древном Риму Силвије, убоги вајар. Под кровом нужде и јада Он је трајао дане, непознат и презрен често, Смрт гладну гонећи мучно заслугом
За киме плакаше тако? И ко је управо она? То бедни, убоги, вајар није ни знати могô, Но он је дрхтао чисто. Од ове вечери чудне Протече вечери доста и дана протече много А од
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Доктор Мирко седи на коферу и плаче. Госпа Нола, на скромној постељи, уосталом као сваки мртвац, изгледа убоги сиромашак ... „Је ли се мучила?” — пита неко доктора. — Не знам, мислим да јесте, али се није осрамотила, као никада.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Значи, ипак, он још чека. И то одлучну битку у којој може и живот изгубити. И шљапка по овоме снегу бос, убоги пешак, очекујући тренутак када ће погинути.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
знојем И као титан замахујеш красном, Тебе што живиш у свом труду часном— Ја славим, ево, и хвалу ти појем! Убоги друже дубрава и врела, Ти што те драче убодима грде, Пружи ми руку да жуљеве тврде Ижљубим на њој кô знак часних
Врх хриди црне Трне Задњи румени зрак. И јеца звоно Боно, По кршу дршће звук; С уздахом туге Дуге Убоги моли пук. Клече мршаве Главе Пред ликом бога свог — Ишту. Ал' тамо, Само Ћути распети Бог.
Тихо, у сутону, Вјетар селом носи елегију бону, И покривен драчом гроб убоги снива. 1908. МОЈ ЖИВОТ Мој живот није протекô залуду!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
С овим ја, убоги ваш пастир, уређујем целу бити паству ми, којој но радујући се у мирноме здрављу честиту уједно с добром се радовати,