Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Жâ ми га је кâ једнога сина, жâ ми га је кâ брата роднога, ере бјеше пушка мимо пушке. Срећан бјеше, а убојит бјеше; око њега руке не превијах, свагда бјеше као огледало; у хиљаду другијех пушаках познати га шћаше када пукне.