Ћипико, Иво - Приповетке
Момче је било босо. У издераној гуњини и црно— горској капи на глави. Било је као поплашено: некако немионо и убојито погледа испод себе. Господар одреди да чува стоку поврх града, по висовима и главицама.
Мало по мало свикне му се, и није онако испод себе убојито гледао. Најпослије се и ослободио, био весео, и више пута смијаше се његову чудноме причању, понајвише о војницима што
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Наш жандарм, користан пратилац у овим крајевима, скинуо је са себе своје убојито оружје, па окреће мирољубиво ражањ са јагњетом.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
бугар–кабаницу, и на главу бугарску шубару: начини се црни Бугарине, ни браћа га познати не могу; дадоше му копље убојито и мач зелен старога Војина; Петрашин му изведе кулаша међедином свега опшивена, да кулаша царе не познаде.
“ Па он пусти златна шестоперца: колико га лако ударио, из бојна га седла избацио; пак потеже копље убојито, прибоде га у зелену траву, пак му све три одсијече главе, кулашу их баци у зобницу.
сабљу оковану, и пригрну ћурак од курјака, а на главу калу од курјака, привеза је мрком јеменијом; па узимље копље убојито, па се спушта у подруме Шарцу, те опреми Шарца од мејдана: притеже му седморе колане, заузда га уздом позлаћеном; па
Да је коме сјести те виђети кад поћера по пољу катане! Сабља му је у десници руци, у лијевој копље убојито, у зубима дизген од Шарина: кога Марко сабљом удараше, по двојицу од једног грађаше; кога Марко коппљем удараше, преко
је уздом позлаћеном, па привеза чадор у теркију, и са стране тешку топузину; кобили се на рамена баци, па упрти копље убојито, оде право бијелу Стамболу.
на се одијело: а на плећи ћурак од курјака, а на главу калу од курјака; па припаса сабљу оковану, јоште узе копље убојито; и он сиђе у подруме Шарцу, потеже му седмере колане; па наточи један мијех вина, објеси га Шарцу с десне стране, а с
потеже колане, па објеси мјешину са вином, с друге стране тешку топузину, да не крива ни тамо ни амо; он узима копље убојито, пак се скаче Шарцу на рамена, ишћера га на Стамбол-чаршију.
чуо болестан Дојчине, он говори вијерници љуби: „Анђелија, моја вјерна љубо, оседлај ми дора дебелога, изнеси ми попље убојито“.
Хитро су га обје послушале: љуба седла дебела дората и износи копље убојито, а сеја је доносила платно; утегоше болана Дојчина од бедара до витих ребара, припасаше сабљу аламанску, приведоше
до витих ребара, припасаше сабљу аламанску, приведоше дора од мејдана, турише га дору на рамена, дадоше му копље убојито. Познаде га доро од мејдана, па му оде силан поиграват.
Ја кад виђе црни Арапине ће га с' дојчин оканити неће, он се вати вранцу на рамена, а у руку копље убојито; изиђоше у поље широко, наљутише коње од мејдана.
Таман Арап на врата солунска, а стиже га болани Дојчине, па потеже копље убојито, прикова га Солуну за врата; па повади сабљу аламанку, те Арапу одсијече главу, па на сабљи главу дохитио, Арапове очи