Употреба речи убрише у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

А што си босоног, море?... Што те није мати̓ обула, а?... Видиш како је Чупа обу вена; а Чупа, док се само убрише, биће девојка од тог света!... И, минувши мимо децу, уђе у кућу. — А где је Лазар? — упита своју жену Крсманију.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Снашка Паса тамо једнако пева, а овамо Томча час устаје, час седа, хлади груди, брише зној... А кад убрише чело, он и косу понесе у прстима. Поче да савија цигару. Папир му се лепи, цепа, а дуван се просипа.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Ако свет мисли да живим у неком апартману, нек се убрише!“ Напнете се из петних жила да ипак некако направите полуфранцуски амбијент.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Гојку кану суза из очију, али он не смеде подићи руку да се убрише. Скрену оком у страну, па опази да се и Љубица некуд далеко загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по кадшто

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Покаткад као да би из њених очију суза хтела да кане, јер би се видело како диже руку очима, да ваљда убрише, стисне, врати натраг ту сузу, али би се видело и како отуда, још брже, натраг враћа руку као бојећи се да ни сама ноћ

Ћипико, Иво - Пауци

Баш као да је зову к себи да под њима отпочине... Нигдје никога, а подзимњи дан — пуст и суморан. Девојка се диже, убрише сузе и попође по испраним плочама све до на крај гробља, изнад којега се надвио го рат до у само море.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности