Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Дању се не може, видеће когод, а ноћу, ја, бога ми, не копах га, па макар ми град одбио оба ува!... — Ако нећеш ти, има ко ће — рече Јован. — Ето Марјан, он га је и укопао. — Та оно јес'... ама ја, газда Јово...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рече Лазар. — Скачем стопу више! — викну Станко Алексић. — Мањ ти? — повика момчадија. Лазару писнуше оба ува. — Да видимо! — викнуше девојке. Станко приђе и стаде на мету.
Ноге му почеше трнути, а табани бујати; у глави је грмело, а оба ува пиште као две пиштаљке. Он опет клону на земљу и склопи очи... Али то не беше сан...
Он је ћутао. — Одговарај, море! Он је опет ћутао... — Симо! — заповеди кмет. — Вежи га!... Станку писнуше оба ува... Око му се запали пламеном... Он погледа прво кмета, па онда остале.
Тек је мало одмакао, а Дева се диже из своје заседе. Почеша се иза ува. — Хајд, и ја ћу за тобом — рече — колико да ниси сам. И пође за њим лагано као мачка, вукући се од грма до грма...
Па, велиш, све сте растерали? — питаше опет Деву. — Све. — И више нема турског ува у Мачви? — Нема. Још ми Стојан рече да ће вратити народ из збегова кућама... — О, хвала ти, боже!...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
ближе, не верујући ваљда својим очима и ушима; понеки се окренуо улола олтару, па направио шаком као неки заклон од ува да чује боље.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Опет ману проклети Турчине, Да ми главу са рамена скине; Већ помисли: тужан, нема ништа! — Кад ми зрно крај ува пропишта, Те удари Турчина сред чела И обори са коњица бела.
На њега се Влајко сад нагнао, Ал' га Русто љуто дочекао, Залуду се Влајко мачем чува, Довати га Туре више ува, Више ува или малко ниже, До десне га слабине престриже.
њега се Влајко сад нагнао, Ал' га Русто љуто дочекао, Залуду се Влајко мачем чува, Довати га Туре више ува, Више ува или малко ниже, До десне га слабине престриже.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Илија се, коначно разбистрен, широко огледа око себе, принесе затим часовник до ува и зачуђено рече, скоро нечим обрадован: — Јадна ти мајка, јеси видио чуда и кланице, а он — још увијек ради.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Зец се нађе на чуду и помисли: боље је и без оба моја ува него без једне главе. А жаба не дангуби него једнако гризе, те јој зец рече: — Е, моја жабо, не гризеш ти мени уво,
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
најексклузивнији манекен за јамице на образима, носилац најглаткије коже првог реда са златним прамењем иза ува, власница две леве ноге са штиклама које кривиш према унутра и још ти није сасвим јасно како ће се ноћас у својим
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Сише мозак златна мува. Сјакти стакло: Свилеува. У невести гуња пева. Пукне пушка: Коцељева. Зују, зуји с оба ува. Гракне врана: Свилеува. Равно поље тајну згрева. Звек оружја: Коцељева. Од урока глог ме чува.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Возари се уздигли на узенгијама, па полегли, левом руком држе дизгине левака готово иза ува, а десном руком за ђем дешњака и вију бичем изнад коњских глава.
И вратио се код својих другова на договор. Међу војницима пуче глас који не сме да допре ни до ува каплара: на фуражним колима украден у току ноћи точак. Није њима до точка, већ само до тога да не дозна командир.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Протић се појавио, налакћен, на прозору, и ја, и сад још, видим како се кисело и набурено смеши. Држао је шаку иза ува да што боље чује. Међутим је, иза леђа, дао наређење да се против нас изведу жандарми.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
МИШ ПО КИШИ 104 КАКО ЖИВИ ПОЉСКИ МИШ 106 МАЧКА 107 ЗАЉУБЉЕНИ МАЧАК 108 БАЛАДА О ОДБЕГЛОМ МАЧОРУ 110 КАКО МИ СЕ КРАЈ УВА ОГЛАСИЛА МУВА 113 ИНСЕКТИ 114 ПУЖ 115 ШВРЋА 117 ФЕНЕК 118 МОНОЛОГ СТОНОГЕ 121 БАЛАДА О ПЧЕЛИ ЛЕЊИВИЦИ 123 ГДЕ СПАВА
КАКО МИ СЕ КРАЈ УВА ОГЛАСИЛА МУВА Ко зна откуда, Изнебуха, Ту, сасвим близу Ува, ил уха, Као да коњ Стаде да рже: Нешто ме
КАКО МИ СЕ КРАЈ УВА ОГЛАСИЛА МУВА Ко зна откуда, Изнебуха, Ту, сасвим близу Ува, ил уха, Као да коњ Стаде да рже: Нешто ме уплаши, Неко ме трже! Ко се то огласи? Шта то би?
Ал само је коприва херој. ПОСЛЕДЊИ ДАН ЗИМЕ Крај левог ува —северац дува, Здесна, Кроз лужњак, Стиже јужњак! Северац цвили: „Збогом били!
Могу се, насред једног пропланка Видети, како спавају, свакој крај ува Зими и лети, без престанка Зује шестице, попут црних мува.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Косу није хтела сасвим да заглађује око чела. Нарочито иза ува остави је, да има мало праменова, те да би они својом сенком као сакрили ону удолицу испод ушију ка вилици, а и цео
Али би и то. Брзо се окрете к њој, приближи, прстима је дохвати за главу, око ува и косе и сав треперећи и уздижући се на прсте и обзирући се око себе, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Кожна обућа) 78 — Жута јарад у море скачу? (Колачићи) 79 — Збори без грла, чује без ува, живи без душе? (Гусле) 80 — Земљу рије, а жив није? (Раоник) 81 — Зијева, а језика не има?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
У једноме сусриту речени ајдуци одсикоше му десно уво и оста без ува до смрати...“ У наше доба има десетак кућа Јерковића, али се већ од поодавна дијеле на три гране, које се презивљу:
Фра-Вице (1774, † 1793, ††1835), онај којему су „ајдуци одсикли десно уво и који оста без ува до смрти“, био је Брзокус. А Брзокус бјеше и фра-Брне (ИИИ), (1819, † 1838, †† ?).
— право цестом. Чујем горњака ди се дере, па ’нда: „зи-ју“, прозвижда ми крај ува зрно из пушке, али ја утеко здрав, и послин продам коња на сајму у К. Сви га обасуше хвалама.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ми смо нити Које вежу нерођене са мртвима. Нема краја. Прислонимо на зрак ува: Кроз шупљине између нас ветар дува Што времена по два спаја.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Уплашен од Ђорђа, Тола се трже. Хоће да устане. Она га обавија рукама и привлачи себи, да јој још дахће поред ува. Чупао се. Од кајања и страха није могао ништа да каже.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
3ец се нађе на чуду и промисли: „Боље је и без оба моја ува него без једне главе“; а жаба не дангуби, но једнако гризе, те јој зец рече: — Е, моја жабо, не гризеш ти мене уво,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
” Сад се пет’о промешкољи Да да људма прве гласе, Кућни гаров ланцем тресне И заоштри оба ува, Као да је нешто чуо, дигне њушку да залаје: Ал’ подуну вихор ветар, Младо момче к себи дође, Младе нигди не
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЈЕРОТИЈЕ: Прочитај то, молим те, још једанпут! (Метне на оба ува шкољке.) ВИЋА (понавља): „које носи собом револуционарне и антидинастичке списе и писма”...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Од целе ње онако беле само јој одскаче црна коса и више ува јој у страну приљубљен велики кадифени цвет, божур. Сваког часа она, одупирући се рукама о капију, истурајући рамена,
Мајка, кад је унесе и стави преда њ, затече га погнута над тевтером, са пером иза ува, без горње колије, већ само у јелеку чоханом са редовима дугмади спреда и крутом, високом јаком.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
у прсима (ГЗМ, 6, 801); лист се употребљава против срдобоље (Беговић, 247), стомачних болова (СЕЗ, 13, 378), и болести ува (Софрић, 144). КУПУС Кохлкраут (браѕѕіца олерацеа). Купус. К. је једна од најглавнијих намирница нашег народа (в.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
васцели дан около не би ли спазили какву згоду коју ће потом преудесити на свој вражји начин и пустити је да кола од ува до ува. Ово је одмах прионуло.
дан около не би ли спазили какву згоду коју ће потом преудесити на свој вражји начин и пустити је да кола од ува до ува. Ово је одмах прионуло.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Људи јуре ка Ареопагу и Пниксу. Цела варош је поустајала, нека вест се шапуће од ува до ува, ко је чује, застане, запањен. Приближили смо се Пниксу.
Људи јуре ка Ареопагу и Пниксу. Цела варош је поустајала, нека вест се шапуће од ува до ува, ко је чује, застане, запањен. Приближили смо се Пниксу.
„Одједном наста тајац. „Митрополит, митрополит!“ шапутало се од ува до ува. На попришту фукарског беса указа се митрополит александриски Теофило; сви, од реда, падоше на колена.
„Одједном наста тајац. „Митрополит, митрополит!“ шапутало се од ува до ува. На попришту фукарског беса указа се митрополит александриски Теофило; сви, од реда, падоше на колена.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Аја, бадава баба-Нана грди и показује штап; је ли тако, Бато? — Бата се смеје, дохвати мачку за два ува и љуби је. — Ето, видиш, баш као што си ти Милушића дохватила за уши. — Нано, теби је увек до шале.
са доста одељења, јер нити он нити његова жена нису имали чврсто здравље, а деце је било подоста, све једно другом до ува. Доктор је, сем другога, врло лепо свирао у клавир.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Дрхтећи, дотаче он своје последње лице, кад му на врх носа израсла брадавица велика као орах — а уста се од ува до ува развукла. Одједном, као да су из земље никла, некаква деца! Прасну смех.
Дрхтећи, дотаче он своје последње лице, кад му на врх носа израсла брадавица велика као орах — а уста се од ува до ува развукла. Одједном, као да су из земље никла, некаква деца! Прасну смех.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
бела шкољка Које мучи иста бољка Сад весело бију вали Седи алас на обали Слуша како море грува Држи шкољку поред ува А шкољка му прича сјајне И опасне морске тајне КАПЕТАН ЈЕ ПИТАО МОРНАРА Капетан је питао морнара Где жели да
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Само се јави! — Аха, јеси ли се уплашио, кажем ли ја! — јекну Јованчетов глас крај самог његовог ува и лампа поново сину. — Не бој се, ево мене. Кренуше даље све поред зидова пећине.