Ћипико, Иво - Приповетке
с којим се најрадије играла на жалу, и мио утисак оних топлих љетњих дана, и пуста, страсна и пожудна снатрења, и све увалице свијетлога шкоља... И, осјетивши то у себи, часом сласт заструји њеним младим животом...
— Је ли било мору онолико вјеровати! — настави као за се. И лађа крене, и, изишавши из тијесне увалице на отворено море, весело заплови у пучину сунцем обасјану. . . Иза одуље вожње наш чамац пристаде на жало Веле увале.
А пароброд одмиче и за собом оставља увалице, рате, шкоље и шкрапе, увијене у загасито плаветнило разних нијанса, па када стиже поред црквице, узидане у голу