Ћипико, Иво - Приповетке
Наједном претргне низ мисли: спази Марка гдје свом силом на веслима напреже се да ухвати другу увалицу. Чамац се хитро надиже и нагло пада.
Антица познаје ову увалицу, чије су кршевите стране наријетко обрасле игластим жбуновима, из чијих се огранака цједи мирисава смола, и између њих
Кад остане сама код куће, а то је често, пошто посвршава свакидашње послове, пође од куће доље у увалицу и сједи у заклоници.
Чамац, силом гоњен, јури према шкољу, напире се да ухвати прву увалицу, али вјетар је жесток, гони га доњему крају шкоља Антица изнебушила се, не зна што ће.
Изишавши на отворено, допловише до у увалицу Медвјед, гдје је лађа могла пристати. Први стари рибар стави ногу на крај, за њим искачу остали, само остаде млади