Употреба речи увати у књижевним делима


Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈАЊА: Не ми говори слатку папу, ми говори горку папу, ми говори нестрећну папу, ми говори папу што ћи да ти увати грозницу; папу, што ћиш да пропадниш; тако ја, како едну велику галију на широку мору.

Проклето свака шпекулација сос млого интерес и мало капитал! Уу! (Стресе се.) десет иљада! Ух, ух, ух! Оћи да ми увати шлогу... Право има!

Уу! (Стресе се.) десет иљада! Ух, ух, ух! Оћи да ми увати шлогу... Право има! Нек ми увати за око, да не видим моја нестрећа на овум светом, да не видим она куга (показује на Диму) што ми изио моје лепе новце!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

„Ишла шумом једанпута, Залутала са свог пута. Ишли поред грма, трна, Увати и нојца црна. Сетише се ти вукова И вампира и смукова, Гвоздензуба и вештица, Они дечи изелица, А сувише ти

Још да видиш пустога весеља, Када дође та света недеља! Свирац свирну, за срдашце лати, Те се коло пред црквом увати: Коло води војвода Милета, За пас му се уватила Цвета. Ала, брате, дивни двоје људи!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Помркне сунце и увати се тама, реко би да је поноћ. У том мраку сатре главама кулу у млево, узме девојку под крила и дигне се у облаке.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

КУМ: Али шта сам ти онда тек пропатио! Повучем, а мени сва кика остане у руци. Грозница ме чисто увати од стра, мислећи да сам јој ишчупао курјук, а не сећам се, да је коса туђа.

ШАЉИВАЦ: Пловеће училиште, дакле, приступи реки, увати ју за раме и рекне: „Видиш ону кулу с позлаћеним купама; тамо су тирани затворили докторов мозак.

(Отиде.) ДАМЈАН: Откуда је то да човек, кад зло ради, нимало се не стиди; а како се најмање у чему увати, канда га врелом водом поспу.

Да се чудиш, мајка, како су слободне. СТАНИЈА: Куд ће веће слободе, него кад девојка увати момка за руку, и сас ш њим се витла по кући. ЉУБА: А кад га руком увати испод пазува, и ш њим иде у шетњу?

ЉУБА: А кад га руком увати испод пазува, и ш њим иде у шетњу? СТАНИЈА: Што, што? ЉУБА: То је, кад нећеш да те водим на бал, да све видиш.

Него чувај, да се не опечеш. (Намигује на Пијаду.) СТАНИЈА (узме кашиком, дува, но кад метне у уста, ђипи и увати се руком). ЉУБА: Шта је мајка? — Шта ти је? СТАНИЈА: Еј, црна кјерко, што ме уби? ЉУБА: Али шта је?

НЕША: Већ за данас мани га, а сутра, вере ми, неће је имати. (Увати је за руку.) СТАНИЈА: Еј куку, еј куку! (Одлазе.) ДЈЕЈСТВО ДРУГО 1.

СТАНИЈА: Да ми се допадне? Камо срећа, да нисам ни дошла. 7. МИЛАН, ПРЕЂАШЊЕ ЉУБА (трчи му укоб, пак га увати за руку): Бáба је казао да оће. МИЛАН: Мени је познато. Зато сам и дошо, да с вами радост делим.

Дакле, сунца нема на свету, него се нама само чини. (Увати Милоша за косе.) Шта чувствујеш ти, љубезни друже? МИЛОШ: Чувствујем да ме пустиш.

Јефтино дајемо. ПОЗОРИЈЕ 7. СЕЉАК, ПРЕЂАШЊИ СЕЉАК: Море, децо, прођите се магарета. (Спази Јакова.) Шта је то? (Увати га за руку.) Стани мало, дечко. Кажи ти мени, шта си ти? ЈАКОВ: Ја сам ја. СЕЉАК: А шта је оно? ЈАКОВ: Магарац.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

СУЛТАНА: Да вас ђаво обојицу однесе. (Пође на врата.) СРЕТА (опали је, пак је потом за руку увати): Охо, тамо нису чизме. СУЛТАНА: Јао моја леђа... Море! СРЕТА: Пело! СУЛТАНА: Шта ћеш са мном?

СУЛТАНА (цичи): Их, триста те врага однело с орјатином. (Туче га.) СТЕВАН: Је л’ тако? (Увати је једном руком за прси, а другом је лупа.) Пело, оћеш ти бити паметна или нећеш? СУЛТАНА: Орјатине!

ТРИФИЋ, ПРЕЂАШЊИ ТРИФИЋ: Кој враг, каква је то вика? СУЛТАНА (удари Стевана песницом): Орјатски роде! ТРИФИЋ (увати је за руку): Но, но, шта је то?

ТРИФИЋ: Драга моја, како ти не би ишла твојој кући? СУЛТАНА: Забога, ово је моја кућа. СРЕТА (увати је за руку): Знам, само ти ајде са мном. СУЛТАНА (отргне се од њега): Не дајте ме, забога. СРЕТА: Оћеш да те вежем?

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

некако примећивала да пада снег и да су све породице сада иза осветљених прозора, мислим, у топлом и у тим системима. Увати ме паничан страх. Најрадије бих се завукла у рерну нашег шпорета и тамо прела као мачка.

И не прекидајте ме кад се исповедам! Оћу да кажем, после првог полугодишта увати ме тако нека депресија да је то просто неописиво! У чему је фазон?

Бик је одбијао све лепотице које су му доводили. Читав персонал пољопривредног добра увати права паника. Позваше и најпознатијег швајцарског психијатра за биковску импотенцију, а он одмах утврди да се не ради

а после прелазимо на „ружицу“, чак и бакута, која не пије ништа друго сем свога обавезног нитроглицерина кад је увати срце.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

АЛЕКСА: Не да ми враг мира! него оћу и француски да знам. Сад не би ништа друго требало него да ме увати, пак да ми дâ пут. — Али кураж, Алекса, алат чини занат! ЈЕЛИЦА (донесе једну лепо везану књижицу): Ево овде, молим.

(Увати је за руку.) Чујте, ангелска господична, глас вашег вјечитог роба: Ја вас смертно љубим! ЈЕЛИЦА: Ах, Готт! Wелцхе Ентз

ЈЕЛИЦА: О, молим, Лидија је само ћутећи потврдила да Лаузуса љуби; тако исто и ја љубим. АЛЕКСА (ђипи горе и увати је за руку): Ви мене љубите? О, бози, помозите ми да моја чувства изразим. (Пољуби је у руку.

АЛЕКСА: Ја нисам ни најменше расположен лудим персонама отвјете давати. (Марку.) Препоручујем се. ЈЕЛИЦА (увати га за руку): Ум Готтесwиллен, господин барон, немојте оставити да вам се чест гази!

МАРКО: Шта, процес? И процес да терам кроз тебе? А, нећеш ти мени ту млого мудровати. (Увати је за руку и доведе до Башића.) Сад таки да ми обречеш да нећеш никада више те књиге читати. ЈЕЛИЦА: О, татице?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Ја заговарам руковаоца, а мојим земљацима мигнем оком. Они већ знају... Стари су то војници. Него! У рату што ко увати! — тако ми је давао прве лекције поднаредник резер-виста, Траило Живуловић.

А што је главно у рату, мајстор је да украде и да га „ники“ не увати. Је ли тако, Крсто? Овај не пориче његову храброст у борби.

Био сам прибран и миран, ишао сам чврсто до воде... Али кад заклокота чутурица, е увати ме страх, мајку му... А знаш, није лако... Ја сам пред цели фронт... и не знам ни сам како сам се докотурао довде.

— Сипи, сипи, мајку му, нећеш да банкротираш... — Ајде, еве да те частим. — Па увати бре коју „вештицу“... — А што ми дајеш кошчину, те ми они после кажу да сам гу, ете, оглодао...

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Баш добро што си дошла! Глиша ми оде, а и онај враг се одскита, па већ ме мука увати саму. — Добро је што си сама, бар ћемо се слободно разговарати, а и онако сам имала нешто да ти кажем.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

— Врло добро, Максиме! А он? — А он подави реп кад му то реко’ па увати пут. А да беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. — Боље што ниси.

— Потписа жена, јакако — вели Мића — потписа све то у присуству учитеља, попа и ћате бразилијанског, па увати пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат република!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

бити, да ће се у напредак што и поправити;“ па узме уже и отиде над рупу, па пусти уже у рупу и стане викати, да се увати за уже, да је извуче на поље. Кад већ опази да је уже затегло, а он онда повуци!

“ — Еро узме коња, а Турчин уз брдо за воденичаром, овамо, онамо по буквику. Кад га већ стигне и увати, а он: „Камо, курво! новци, што си преварио моју жену, те узео да понесеш Муји на они свијет?

127. Уби вола бивола, окрвави два дола. 128. Уђе курјак у тор, овцу увати, па кост изједе, а меса се не дотаче. 129. У једном брлогу дванаест назимаца лежи, а ниједан с краја није. 130.

155. Четири ножице, а два опанка. 156. Чуча чучи, бјега бјежи; скочи чуча, те увати бјегу. 157. Шта је тврђе од челика. 158. Шта је у кући ново нетесано. 159. Шта капу на глави држи. 160.

“ Али најмлађи вели: „Ја је дам, ако је ви не дате; зар не знате што је наш отац казао?“ па сестру увати за руку и дајући је рече: „Нека ти је сретна и честита!

Тако путујући заиђу у једну планину и цијели дан путоваше. Кад се мрак увати, они се договоре да им треба воду имати ђе буду законачили, па то и учине; дођу једном језеру па ту конак учине и седу

“ Један се од дивова испење, увати за врх од јеле и претури је у град а врх јој задржи код себе. Кад се он тако намјести, онда царев син тргне сабљу па

У томе маху увати га царска кћер за руку, но кад види, какви је прекрасан младић, онда га испита, ко је и шта је и одкуда је у ову

“ — Еро узме коња, а Турчин уз брдо за воденичаром, овамо, онамо по буквику. Кад га већ стигне и увати, а он: „Камо, к...о! новци, што си преварио моју 303 жену, те узео да понесеш Муји на они свијет?

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— А сугранија се човик малика — рече озбиљни Бељан, предушујући од пића. — Посли онакога покора, није чуда да увати ника устравица душевна човика. А вра-Брне је јопет душеван. — Липа ми његова душевност, кад одире људе каматом!

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Таки ми се вуци испред очију, немој ми смрадити собу с твојим аљинама. ВАСИЛИЈЕ: Слатка мајсторице... ФЕМА (увати га за руку): Марш из моје куће, тражи мајсторице код твога оца, а не код ноблеса. Ух! (Наједанпут га пусти.) Ух!

ЕВИЦА: Забога! (Оће да побегне.) РУЖИЧИЋ (увати је за руку): Хелено, стани! Тако је Дафна бјежала од Аполона, и претворена била у лавр који се стихотворцима на дар

ФЕМА: Он се ваљда штогод срди. САРА: Зашто би се срдио? Ко се срди на венчање? (Увати Ружичића за руку.) Мон фрер, гди сте ви? РУЖИЧИЋ: (као дошавши к себи): На Парнасу, на вр Хеликона. САРА: Јао, јао!

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Јунак је у песми моли: »Купинице, сестрице, Увати ми девојку!« (СЕЗ, 70, 1958, 629). Помоћу ње се врача против болести жабине на бравчету, а басма против »поганице«

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

је то онај исти Роман који је малопре с расцветаним туром по сокаку одио; но кад се сам поименце повиче, кад се за нос увати и осети да га боли као и пређе, увери се да је он онај исти сушчествени Роман као што је пређе био.

— Тко [се] неће тронути на овакову беседу? Гимнософист је увати за руку и без оклевања потврде уговор, које код нас брачни контракт зову, и који се код гимнософиста сасвим чудновато

« »Мајчин сине«, рекне на то Роман, »гди је Бурјам да те види каквог јунака земља носи.« Со тим га увати за руку и почне га тешити да се ништа не боји, да му он неће ни најмањег вреда учинити, но да ће га по дужности

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Идем, пијем, лутам по мејане, дерт да заборавим, с’н да ме увати. А с’н ме не ваћа. Земља ме пије... Ноћ ме пије... Месечина ме пије... Ништа ми неје, здрав сам, а — болан!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

прикова бијело Латинче, прикова га за леђанска врата, пак му русу одсијече главу, кулашу је баци у зобницу; па увати његова дората, одведе га цару честитоме: „Ето, царе, заточника главе!

Али Милош утећ им не даде, веће обје увати за руке, све три води пред цара Стјепана; цару даде Роксанду ђевојку, и даде му једну уз Роксанду, а трећу је себе

Кад то зачу слуга Десимире, он увати коње у интове, и понесе шест товара блага; оде слуга преко б'јела св'јета, оде тражит два слична имена.

Тешке сам ти муке допануо, побратиме, у маџарске руке. Увати ме Вуча џенерале и још моја оба побратима; бацио нас на дно у таваницу, ђено лежи вода до кољена, а јуначке кости до

Кад угледа Краљевића Марка, трољетна је увати грозница, па побјеже у бијеле дворе. Њу ми пита Вуча џенерале: „Што је тебе, моја снахо драга?

Тад допаде од Прилипа Марко, свеза Вучи руке наопако, савеза му и ноге и руке, објеси га Шарцу о ункашу, и увати танку бедевију, па он оде сину Велимиру, привеза их једног за другога, па пребаци преко бедевије, бедевију свеза за

Примаче се царица Милица, па увати за узду алата, руке склопи брату око врата, пак му поче тихо говорити: „О мој брате, Бошко Југовићу, цар је тебе мене

Она под њим увати кулаша, и склопи му руке око врата, па и њему стаде говорити: „О мој брате, Југовић-Војине, цар је тебе мене

кале и бијеле чалме, красне српске бијеле клобуке; овај клобук близу краја беше, ја загази у воду Ситницу и увати клобук свиле беле: брата имам од мене млађега, носим клобук брату рођеноме, — ја сам млада, мило ми је перје“.

“ Ал' се Турчин останути неће, већ увати леви скут доламе; Марко трже ноже од појаса, те и лева одсијече скута: „Иди, бедо, да те бог убије!

“ Ал' се Турчин останути неће, већ увати Шарца за вођице, десном руком за вођеце Шарца, левом руком Марка за недарца.

заљуља покрај себе њоме, стиж' Арапа међу плећи живе; Арап паде, а Марко допаде, одсијече од Арапа главу, и увати танку бедевију.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности