Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Да попијем и ја кафу, док се није вратио. (Оду.) ПОЗОРИЈЕ 4. МИШИЋ (ступи) МИШИЋ: Е, кир Јања, сад сам те уватио! Сад ћемо видити оће л’ се моја жеља испунити или не. Проклети Грк, како је тврд!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Опет оде унапреда И пред собом цвет угледа, Цветак беше љубак, тио За срце га уватио; Учини му с' да г' укине, Учини се баш за њега, Те се саже, утрже га, На љуту га метну рану — Крвца стаде, бол
је заиста посекô, Јоште млоге живе задобише: Две стотине и још нешто више; Сам је Бајко, она тица сива, Четир паше уватио жива.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Амин сватови! (Сви одговарају „амин“!) 4 Ево овај (како му буде име) живи близу воде, па уватио воденога миша. Ако ли је кокош, а он каже да је врана, или друга каква тица; ако ли је жив ован с роговима, а он, као
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
— Кад већ уже прикупи близу краја, али има шта виђети: мјесто жене, уватио се за њега ђаво, с једне стране бијел као овца, а с друге црн као што и јест.
Кад доћерам траг до мора, а то он отишао преко мора, а ја за њим трагом. Кад пређем преко мора, а то човек уватио мога челца у ралицу, па оре за ситну проју. Ја повичем на њега: То је мој челац, од куд теби мој челац?
ти не знаш ко је Баш-Челик, мене је много војске и новаца пропало док сам Баш-Челика уватио, него остани код мене, ја ћу ти испросити другу ђевојку, и не бој се, ја те опет милујем као сина свога.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Остаде сам чистац. Ја једва уграби' овај проштац, па и то умало ти се не поби' око њега с једним буразером. Уватио он за један крај па вуче и виче: »мој је.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
на граду топови, на тврдоме граду Варадину; шенлук чини Вуча џенерале, јер је Вуча шићар задобио, три војводе српске уватио: једно јесте Милош од Поцерја, друго јесте Топлица Милане, а треће је Косанчић Иване; бацио их на дно у тавницу, ђено
Што је земље те облада царе, сву је турску силу подигао, у Косово поље искупио. Притискао све поље Косово, уватио воде обадвије: покрај Лаба и воде Ситнице све Косово сила притиснула.
Мурат пао на Мазгит на поље, уватио и Лаб и Ситницу“. Још га пита Милош Обилићу: „Ја Иване, мио побратиме, ђе је чадор силног цар-Мурата?
однели га Турци! Кам’ одјело? остало му пусто!“ Кад је Митар р’јечи разумио, увати је за грло бијело: како ју је лако уватио, обје очи надвор искочише; ал’ прискочи Јакшићу Богдане, те он Митра за руку увати: „Што ћеш, Митре? да од бога нађеш!
дињар Бањанине, на бојно се копље наслонио, све сватове редом пропустио, а кад дође лијепа ђевојка, под ђевојком коња уватио.
Лов ловио три бијела дана, лов ловио, ништа не добио; а кад трећи бјеше око подне, таде добар шићар задобио, уватио хајдук-Вукосава од Приморја, мјеста питомога.
Пивљанине Бајо на невјери да ће погинути, баци мача у зелену траву, пак Турчину под сабљу подлеће: десном га је руком уватио за десницу и за бритку сабљу, а лијевом за грло бијело, обори га у зелену траву, од љутине зубима га закла.
тресе, ни се бије море о мраморје, ни се бију на Попина виле; већ пуцају на Задру топови, шенлук чини ага Бећир-ага — уватио Малог Радојицу, па га меће на дно у тавницу.
А то Раде и слуша и гледа, па у собу к њему улетио, за вечером агу уватио, увати га за врат до рамена, истрже му главу из рамена; па увати Бећирагиницу, па потеже клинце из њедара, удара их
Ћоровић-Османа; не палите пушке џевердаре на Турчина Ћоровић-Османа, не би ли ми бог и срећа дала да би њега жива уватио; ако ли га не би уватио, удри који — родила га мајка!
палите пушке џевердаре на Турчина Ћоровић-Османа, не би ли ми бог и срећа дала да би њега жива уватио; ако ли га не би уватио, удри који — родила га мајка!