Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Надимљи се црни враже, кâ ’но Грци по полици. Они јесу добри ловци. Стријељаху једну гору и уватише тицу срнадицу. Из ње ваде талога, да намажу таколе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад издаде оваког јунака, кога данас у свијету нема, то ли мене сјутра издат неће!“ Па повикну своје вјерне слуге, уватише кују Видосаву, свезаше је коњма за репове, одбише их испод Пирлитора, те је коњи живу растргоше.
Кад то виђе господа латинска, уватише војводу Милоша, бацише га на дно у тамницу. Често Милош кроз прозор погледа, не би л' могô кога угледати; ал' угледа
увришко сабље повадише, у хајдуке јуриш учинише, не даше им пушке истурити, но тридесет глава осјекоше, Радивоја жива уватише, везаше му руке наопако, везана га воде кроз планину, а нагоне те им попијева.
уват’те змију присојкињу, те турајте Раду у њедарца, хоће ли се од ње уплашити, неће ли се, курва, помакнути“. Уватише змију присојкињу, па турају Раду у њедарца, ал’ је Раде срца јуначкога, ни се миче, ни се од ње плаши.
Остало му прискочило друштво, те Османа жива уватише. Тад бесједи Ћоровић Османе: „Богом брате, Перовић-Радуле, немој мене изгубити главу, ево тебе хиљаду дуката; двадест
сабље повадише, добрићанске кмете исјекоше: седамдесет и четири главе, што србињске исјекоше Турци; па Илију кнеза уватише, и Вилипа, попа добрићкога, бијеле им повезаше руке; а сав Добрић село поробише, поробише, ватром попалише, заробише
помоћ робљу, све из једног грла процвилеше, и до бога тешко протужише, па кроз Турке јуриш учинише, Ивану се за скут уватише: „О Иване, и отац и мајко, избављај нас како годи знадеш, не пусти нас ти у турске руке!“ Која брати, а која очими.