Употреба речи уваљано у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Док ти ђаво нанесе једног с лонцем вина — па пљус њему на главу! Оста и оно и бубањ као у уваљано. Утом Среји пукоше обе жице. Он потеже оно ћемане те у коров!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Пут ме нанесе крај појате и ја, и несвијесно, скренух са стазе и вирнух кроз одшкринута врата. Тамо се још познавало уваљано мјесто у слами, Дрмогаћина лога. — Ехеј, стриче Дрмогаћа, хајдемо некуд, ево твоје људине!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

прорасло црном брадом, усне полуотворене, а из носа млаз усирене крви спојен са црном локвом, у коју је пола лица уваљано.

Били су жалосна изгледа. Лица им зарасла у браду, бледа, образи упали, а очи зверале застрашено. Одело им уваљано у блато. Чак и лице и руке. Били су мокри до коже. Зауставих нагло коња.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

облака. Пера поче да се љути што је „Фикус“ дао знак када је он подигао ногу. Његово лице је уваљано у прашину што се измешала са знојем, и као да је попрскан блатом.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности