Употреба речи уведоше у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Кад га уведоше у заседање, он диже главу, погледа у озбиљна лица својих судија, па, ћутећи, чекаше њихову пресуду. — Јесу ли ту

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Нађоше појаче уже, везаше га добро и упетљаше, па онда уведоше у једну брвнару, привезаше га за дирек, па затворише... Кмет одмах посла бирова с писмом капетану да се у Космају

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Хајде, бабо, лези! — То сам већ мислио... Нека једно чељаде оде попи!... Треба ми!... Уведоше га у собу. Јелица га спусти у кревет и претрпа губерима и шареницама.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

— Осмешкују се „Млад је сувише!” Па, божанску погледајући клет, намигују: „Сад оде на заклет!” — Уведоше Делилу. Гори плам; у горуку жртвеног светила главарима се клања делила, Самсонових милина дивни стан.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Свукоше ме с коња. Народ ме грли, жене ките мога коња пешкирима, па и мени везују мараме око нараменица. Уведоше ме свечано у кафану. На улазу ме запахну мирис вруће ракије.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

После дуга путовања, стигоше цркви. Служба већ почета, те они и не одморише децу, него их уведоше у цркву и наредише у једном крају.

Ти већ знаш како му то иде, па само гледај да не буде после валинке. После једнога часа отпоче суђење. Уведоше уплашена Гојка и ћата му стаде постављати питања. Оптужују га за »опорочавање власти«.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

78. Златни топи у град ударише, Лепу Мару у двор уведоше. Лепа Маро, јел’ ти жао мајке? — Зашто би ми било жао мајке, У мог драга бољу мајку кажу, — Лепа Маро, јел’ ти жао

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Док стигоше до куће министра председника, већ и вече паде. Странца више унеше него што га уведоше у кућу; уђоше сви министри и великодостојници, а маса остаде да пиљи радознало у прозоре, или просто да блене у кућу.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

У таквим мислима чича Пера дође пред општинску судницу. Пошто беше радни дан и не беше много народа, чича Перу уведоше одмах у »заседање«. Саслушаше га и, на његов захтев, дозваше деда Милана.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И пошто исплатише свирача, грнетара, и кочијаша, а привезаног остраг за кола, лепог оседланог алата уведоше унутра и привезаше за шамдуд (сигурно је то био коњ онога купца на коме ће он после вечере од њих одјахати) — почеше

У том уведоше девера: млад, висок и, видело се, нарочито одевен и украшен сељак, а тамо кроз | капију грунуше измешани и младожењини

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Држте, поведите коње!“ рече сердар својијема. Стана и Милица, уведоше коње у авлију. „Чудни гости!“ промрмља Јока кад их видје. „А окле, ви људи идете?“ запита сердар.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

; „же“ значи: јест итд. Сунце бјеше одскочило три копља кад стигоше ка ријеци. Стипан и возари на сву муку уведоше коња у сплату, јер се пропињао и бацао задњим ногама. „Који му је враг јутрос!?“ — вели фра-Брне.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

И он им се придружи. Тамо, куда уведоше Ђурицу, увек сеђаху три младе женске, здраве и примамљиве, обучене онако, као што се носе девојке у његову срескоме

Што ти је жив човек!... Дан стрељања досад су крили од њега... Јутрос рано изведоше га на горњи спрат и уведоше у чисту, светлу собу.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Зато га брзо уведоше у млин, да се И То зло не би догодило. А две жене, готово истоветкиње и тек данас, због овога догађаја праве

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Око два и по часа после подне Турци изменише свој стрељачки ланац, уведоше у борбу одморне трупе и њин се ланац одмах крете полако напред, и просипљући јаку ватру, све је помало напредовао.

Ћипико, Иво - Пауци

Даће пресвијетли на одласку, видићеш. — Прими и мој дијел! — руга се стриц Петар. Али Раде не видје бискупа. Уведоше га у тријемголеме бискупове палаче...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Најпре сам навео Матеја: „Онда војници управитељеви уведоше Исуса у управитељев двор и скупише око њега целу чету. Затим га свукоше и огрнуше скрлетном кабаницом.

Затим уведоше Доротеја. Намах нам постаде све разумљиво. Судиће му се, тајно. далеко од очију простог света. Тако ће правда бити

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Али када је јутро свануло, на цркви доминиканског манастира Ала Минерва зазвонише звона. У њу уведоше једног седамдесетогодишњег старца, висока чела, дуге седе браде, а одевена само у белу покајничку кошуљу.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Учиних и да се сви смију. Кад они видеше моје безобразије, латише ме међу се и уведоше у кораб и одосмо већ морем. А на том путу што је од мене стајало се, не могу ти ни исказати.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности