Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Остарео је у самоћи, ни жене, ни деце... Глава ћелава, руке суве, увеле, али у грудима поштено срце, пуно љубави према ближњему... Једва се смркне, а учитељ већ помишља на свануће.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Приметиле су их још пре него што изиђоше на зараван испред цркве. Увеле су своју четврту сестру у манастирски конак и склопиле за њом дрвене шалоне. – Ели, Ели, лама азавтани...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Капци му очни затрепташе и низ увеле жуте образе скотрљаше се две сузе. Марко баци конопац, оде на окно, подупре лице шакама и затресе се сав јако,
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ПОШТО СЕ ПРИЧЕСТИШЕ, НАВРЋЕШЕ ПЕЦИВА И ПОЧЕШЕ КОЛО ВОДИТИ. А ВЛАДИКА УЉЕЗЕ У КУЋУ И УВЕЛЕ СА СОБОМ ПЕТ МАРТИНОВИЋАХ, ВУКА БОРИЛОВИЋА; И ТРИ ЊЕГОВЕ СЛУГЕ ЗА ЊИМА УЛЕГОШЕ.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Мрак! мрак се хвата дубок. Јече трубе Победу смрти што носи трофеје: Увеле наде из стварности грубе, Цепане снове, до оне алеје Што гуши земљом живот.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
По зидовима је видео само плакате о Вукашиновој женидби с министровом кћерком. Саме га ноге увеле у радикалску кафану „Орач“, на зиду је опет угледао плакат, застао је на вратима уплашен начичканим столовима, хтео
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Свеле су љубичице! Над судбом ће ми ками да протуже, Увеле моје да оплачу снове: Јер тебе вечност у загрљај зове И смрт бољи ти свет отвара, друже; Док мени овај земни живот
Но ти ходиш мирно, гладиш своје седе, Излишна врлино у оргији мана, Као тужни мирис увеле резеде. Као стара песма у добу канкана. И док ходиш кроза шибу злобног смеха Ореолом тебе озарава сета.
Попа, Васко - КОРА
ниче У питомим наборима У ЗАБОРАВУ Из далеке таме Исплазила се равница Незадржива равница Разливени догађаји Расуте увеле речи Изравнана лица Овде онде Понека рука од дима Уздаси без весала Мисли без крила Бескућни погледи Овде
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Она се још пре револуције бавила тим питањима да би се у целом свету увеле једне те исте мере за дужине, површине, запремине и тежине.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Него, штавише, веома подсећа рецимо на главног јунака - у исти мах и приповедача - Косту из Увеле руже, за кога се одувек држало да је у високој мери аутобиографски лик.
еротским сновима и мрачним сликама смрти као у приповеци Вечити пољубац, која није ништа мање аутобиографска од Увеле руже, а објављена је 1907, у јеку писања Нечисте крви.
Није тешко препознати да су соба, кућа, башта и варош оне исте у којима је боравио дечак (приповедач) из Ђурђевдана и Увеле руже. Све је на своме месту, све је као некада. Само, делује сабласно.
Постоје, рецимо, две верзије Увеле руже: рана, која је краћа, а уврштена је у збирку Из старог јеванђеља, и познија, која је дужа, а засебно је штампана
У другој верзији Увеле руже Станковић је уклонио сабеседника, па се сада Коста непосредно обраћа Паси, која је преименована у Стану.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Тад јој дрхте руке увеле и жуте, Које многа усна квасила је врела У дане трептања крви и мишића, И набрана уста још једном би хтела Да
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
„Ја те љубим!...“ тврдиш, млада, Пуна јада, пуна нада — Али љубав седом старцу Веруј, душо, тешко пада... Увеле су груди моје, Твоја љубав — ватра жива — Па се бојим, старац седи, Од пламена и горива. 1875.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
А долина је мртва. Тло се сасушило, испуцало, и кроз пукотине се с муком пробијају жуте, увеле влати корова. Манастир изгледа жалосно. Зидови су напукли, малтер је опао на многим местима.
Он је гвирио у њихове ране без гађења, нежно пипао њихове увеле удове, огледао се мио и саосећајан у њиховим потамнелим беоњачама, показивао им како ипак у томе опаком људском свету