Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— А пријатеља имаш ли? — Немам!... — И белим увелим рукама покрила је још тужнији израз бледога лица. — То је тужно! Она је јецала од бола.
После тога занеми све, и човек и животиња; само што се ветар каквим увелим листом игра!... Он зашушти, а ја се тргнем — мислим: он је!... Није ми казао да ће доћи, а ја га чекам!... То је чудно!
Не, не, драги пријатељу, то беше један једини пољубац који ми целу горчину мучнога живота и данас на увелим уснама слади... Тако нам прође ноћ, умилна ноћ!...
Црњански, Милош - Сеобе 1
Извирујући да види каква се ноћ спушта, виде ветар по увелим травама, и хладноћу у очима паса, који се беху искупили око њега. Блејање стада и довикивање пастира стишало се.
Милићевић, Вук - Беспуће
у грању; гране које су се нагињале према путу, биле су обране од пролазника; прођоше редом крошњатих трешања, с напола увелим лишћем и са изломљеним огранцима испод њих, што је подсјећало на дјечурлију која их је била пустошила чим су биле
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Имала је времена, рекоше, да обрлати свога маторог мужа. Увалила му је дупе у крило, провртела се на његовим увелим јајцима, потурила му воћкицу, драшкала га длачицама по отомбољеној лабушини, сркутала од тобожњег миља, надносила му
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1880. ЕЛЕГИЈА Хладна је јесен; и суморно вече Над пустим пољем разастире мрак; А студен ветар са увелим лишћем Таласа, сече магловити зрак. И нигде зрака од живота нема, Пролетњи давно изумро је крас; Кишица сипи...
Станковић, Борисав - КОШТАНА
резбарија из чијих средина висе вештачки израђене кришке лубенице, диње и међ њима повешано суво грожђе и жуте дуње са увелим лишћем. Изнад прозора свуда рафови препуни поређаних сахана, сребрних послужавника и зарфова за шоље од кафе.