Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Свак се лакоми на лепу ружицу, а како увене, и не обзире се на њу, баца је под ноге. Лепота је сами вид који данас јест а сутра није; а добродјетељ је онај
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
На морима смрти вал који пенуша, У ноћима смрти млаз сунчани течан?... Када цвет увене, нова звезда блисне. Но поглед умрлих љубави куд гледа?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
вела једна се је ружа свела, па је пала, па се расцветала посред срца мога врела; ал' од те ће руже мене врело срце да увене. СИНОЋ (Одломак) Синоћ, Дико, жељо жива, синоћке те очекива'!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 67. Млад младожења, ружо румена! Предадосмо ти струк рузмарина; Ако увене струк рузмарина, Твоја срамота, наша греота; Често заливај струк рузмарина, Да не увене струк рузмарина. 68.
ти струк рузмарина; Ако увене струк рузмарина, Твоја срамота, наша греота; Често заливај струк рузмарина, Да не увене струк рузмарина. 68. Одби се грана од јергована, И лепа Смиља од своје мајке, Од своје мајке, и од свег рода.