Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ох, та он ми беше милији него хлебац гладноме желуцу! „Грлице“, рече ми, „и твоје је лице увенуло, и твоје су очи тавне, упале...“ И ја сам видела како му крупне сузе теку низ бледе образе.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Као она свила у пољу што се извија у јесен, тако се изви и отеже са весела срца Радина сетна песма: »Душо Јуло, срце увенуло!« — Шибај, Радо! — викну путник и брзо притисну, као да хтеде натраг у око повратити ону сузу што му заблиста у оку.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Већ у три сата ујутру пробудила се и почне се облачити. Пред огледалом чешља лепу врану косу, гледа се, види своје увенуло лице, руке суве као перо. И опет се сама обукла.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
— А гди ти је твоја мајка? Не било ти је! — Ено ми је у градини Гди невен бере; Увенуло њено срце, К’о што је моје! А моје је увенуло, Већма не може. 215.
Не било ти је! — Ено ми је у градини Гди невен бере; Увенуло њено срце, К’о што је моје! А моје је увенуло, Већма не може. 215.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ ИИИ Мој је живот тужан пустолина грдна, Моје ломне груди порушена црква, Увенуло цвеће по гробу се њија — Кâ да га је љута отровала змија; Побегле су тице од сува растиња...