Ћипико, Иво - Приповетке
— рече, задовољно смијући се кад видје да је жбун прихватио и да је пламен из њега почео да избија. Антица, увидјевши да се он не шали, нагло се диже, и, не рекавши му ни ријечи, пожури прама кући. С годинама Марко је све окоситији.
Ћипико, Иво - Пауци
Мајстор, забезекнут, једнако их гледаше, па напокон, увидјевши да је то ипак добар свијет, удобровољи се и смијаше с њима. — Гледај, како јй! — ругаше се једне вечери Цирило.