Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Фратар диже главу. Брат му тад започе: У здравље ваше миле добродошлости, кâ шта је увике било наше драге добродошлости, јер она увик наше жеље и нашу душу ислиђује, јер она оди и броди међу нама гришнима,
један редовник, па, посланик, није имâ мира у гребу, него се јављâ, час једноме, час другоме, свитујући свакога да увике буде готов за послидњи час... — То су бапске — прекиде га љекар, готово љутито.
јето, шта сте то били чули? — Да бог сачува! — рече Чагљина. — Ти знаш да свако говорење нема увике своје мишљење, да је болес ди није лудос, а баш може бити и мудрос ди је затворење...
знам, али не да одам, ни за прикор, него да се зна да нисам подитињија и да се зна да држим једно око отворено по ноћи увике, и онда кадак је Букар служија... Ја ћу викнути фра-Јакову овако...
Ћипико, Иво - Пауци
— А ча ћемо? — одговори Цирило... — Овако ти је сада на увике— амен! Ваља се научити у липих... — Однили су нам и ове године Божић у варош! — прихвати други.