Дучић, Јован - ПЕСМЕ
СУНЦЕ Кроз мој сâд река тече, Света и обасјана; Увире сва у вече, Извире сва из дана; Светла реч Бог што рече Да плоди тло Ханана.
Никад у море горко твој млаз не увире, Већ као Млечни Пути сјаји са сунцима! Нити под небом страшним кап срца умире Што даје повест земљи и мит врхунцима.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Лептир у срцу. И осећаш да си И одступницу предао у залог Одсутној некој милости. На траси Што увире у обзор, сјај даљине Већ руби невид, и облак прашине За коњаником који носи налог. Пурпурне крпе лепршаве зором!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Крај глогов-трна кукурек и свлачак. У лањске Цвети увире ми душа. По церов-горју гдегде врана, гачак, пламенак траве да ми светли тмуша.
Греје ми руку пламен с купине, а тело гали мисирска топлост, док нагих жена пламена голост, са свиле Нила, кришом увире у реченично жубор-гориво тинто румена! - Неизгориво греје ми руку пламен с купине.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Видије ли суда од два пића, али капе за по двије главе? Мањи поток у виши увире, код увора своје име губи, а на бријег морски обојица. Оли челе хватат у капицу да уљаник у гори заметнеш?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Носак ибрика је узан: споро, сувише споро и танким млазом увире ракија у ждрело, таваници окренуто. Жарачем разби носак.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Из њега је путовала према мом тијелу гумена цијев, али нисам могао да видим докле она сеже и гдје увире у мене. Трудио сам се да окренем главу малко удесно.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
ИИИ ДВА ИНТЕРВЈУА (разговоре водио Александар Јовановић) ПРВИ ИНТЕРВЈУ ДУША КЊИЖЕВНОГ ДЕЛА ИЗВИРЕ ИЗ КУЛТУРЕ И УВИРЕ У ЊУ • Господине Петковићу, разлог овоме разговору је целокупно ваше дело и деловање, а непосредан повод је ваша
Семиотика не убија душу књижевног дела. Јер та душа – ако ћемо право – извире из културе и увире у њу. А семиотика заправо отвара пут ка тако схваћеном извору и увору.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
лети Побеснело жедно оружје Сâмо се насред поља уједа Из смртно рањенога гвожђа Река наше крви извире Тече увис и увире у сунце Поље се под нама усправља Сустижемо небеског коњаника И своје звезде веренице И летимо заједно кроз
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Да се он можда не крије баш у овој пећини. Мачак одједном поблиједи и устаде. — Па дрекавац је тамо доље гдје увире поток. Тако сви кажу... — Кажу, али... Је ли га ко видио баш доље? — Их, можда њега и нема — неувјерљиво поче Мачак.
Највјероватније ће бити да се крију ту, јер ни ђаво не смије у дубину шуме. Тамо је она дубока јаруга, понор гдје увире поточић, дрекавац, уух!