Ћипико, Иво - Пауци
— Ништа! Дођох тако... — рече Иво узбуђен и силом се насмеје. И њој се оте смијех, и показа своје мало унутра увите, бијеле зубе иза румено узвраћене горње уснице. — Не могу дангубити, — рече навлаш недужно и хтједе да крене.