Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И пошто га тамо окупаше, уредише као сваког мртваца, увише у чисто, бело платно, онда га, ма да су се од старости једва оне држале — не дајући никоме од нас млађих ни да гледамо
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Тад стављаху јорговане на се, Умиваху са мирисом лице, Увише се у бујне таласе, Црне, као и њине зенице. И пођоше. И те жене туди Мирисаху на сан плаве ноћи И јоргован, док им