Црњански, Милош - Сеобе 2
У том писму, тај трговац јављао је, увијено, да је Павле био код њега. Стигао је, каже, у његову кућу, на дан преподобног мученика Стефана, Пиперског.
У првим колима, заогрнута, црним, путничким, огртачем, седела је Ана, наднета, над колевком, у којој је спавало, увијено у бео јорган, њено детенце.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
— Игуман се диже. На уласку самом Стајало је момче, увијено тамом. У његовој руци што је горе диже, С упаљена луча рујни пламен лиже.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Љубица седи на столици као окамењена, чак јој и глава остала још мало затурена, а она само гледа то увијено чудовиште, које јој је овога тренутка страшније од свега на свету...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
тога су, после, Станковића, годинама, пљуцкали кроз литерарну критику и, што је најлепше, никад отворено, јасно, него увијено, са инсинуацијама да је шпијун био.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А Софка кад пође, онда се само понеше дарови: пешкири, чарапе, чиме ће се амамџика и остало особље даривати. То, увијено у бошчи, понесе собом баба Симка.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Сељаци клекоше. Мачак разапе свилени шатор над Тетком, који изнесе њешто увијено златотканом крпом. За њима иђаше Вртиреп, носећи кутијицу светога уља.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Море! — Гле! Гле! — Ено мора! РЕКОНВАЛЕСЦЕНТИ И данима тако сипи, ромиња, кисне, па мокро све, и тешко, и увијено густом кишном маглом. А горе, на узвишици, седам црних павиљона све више тону у глибу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Чесма је жуборила. Жене су цедиле воду из рубља које је блештало на сунцу. Онда су ређале увијено рубље у корпе, које су захватале обрамицама и без муке стављале на рамена. Један пас лежао је поред извора и дахтао.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Или ако то не, а оно хлеба и сира. Али то лепо увијено у бео пешкир. Донеће он то брзо, весело, и као бојећи се да не испусти, упрља, иди му ко у чаршији не отме, узме.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
И Платон је, увијено, о том говорио, а његов и мој ученик Хераклеид Понтикос - ти га познајеш, зову га Парадоксологом, - смело тврдио.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
На глави му нека прекројена шајкачица, која му и уши покрила, а преко нешто мало скраћенога копорана увијено је шалом, што је можда још од његове мајке преостало.