Употреба речи увлачи у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

! — Хе, — вели Аркадија, па трља онако смирено поповски руке и увлачи снебивљиво врат, — учио сам, господине, какве сам мог’о... Учио сам, те још како учио!

Та већ само је зато заслужио да буде обријан што увлачи унијатске књиге у православне цркве!! А часловац је његова сопственост, он га је купио и донео.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Та изволите ви први! — Та ви сте гост! Поред ових речи ухвати господар-Љубу за десну мишицу, па га увлачи; Љуба се још мало отима, па у забуни заборави да се улази низ два басамака, те склизне и мало посрне, но за то ништа,

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Најосетнија је разлика између становништва северно и јужно од Балкана. Између ове две групе се увлачи врло занимљив варијетет Средње горе. У Родопима су поисламљени Бугари или Помаци.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Азра ће бити задовољна што не мора да увлачи стомак да би у четрдесетој остао витак. Заиста је витак! Трим-Трим! Но, и поред све сигурности, осети како га

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Истина, има у кући сирочади без оца, нашло се и дуга, а плијесан бриге, оне старачке и удовичке, већ се увлачи у нашу стару пространу дрвењару, осјетиш је по мирису. Има, значи, у кући неких кутака који „не раде“, непровјетрених.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Матори џоња пред огледалом и тера нас да му кажемо колико је већ смршао. Наравно да је омршавео кад стално увлачи ваздух. Али, чим се заборави, онај споменик ишчезлим шприцерима од ружице покаже се у свој својој величини.

могла да се пронађе оваква врста бакуте као што је наша, која се са седамдесет и осам година све са шеширом на глави, увлачи у кревет када задоцни са партије преферанса, да нас не би случајно пробудила?

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Њега обоје воле, у то није сумњало, али шта ово они чине? Какав се то нов живот увлачи у кућу, нешто необично и страшно! ... Ах, како је било лепо од пре... док не дође она тета! ...

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Сад се сплеће Све то у ништа у минуту. Осећам да се нека кора На срцу моме тврдо хвата; Да се увлачи тромост спора, Тужна к’о дани кише, блата; Да сам већ данас миран и ја, Да мени дуги одмор прија, Да сунце данас

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Главу још дубље увлачи у астрагански оковратник. Гледа у кочијашева леђа. Срце му брзо туче у браду прислоњену уз прса.

Мукло нариче фењер и кукају лампе пригњечене мраком. Покушава да трчи. Рака апсанџија свикло увлачи кључ у катанац, задовољан што му руке и у мраку виде. Сад је мањи од врапца, држим га у шаци.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Видео сам јаје како се отвара и неког у себе увлачи, гунђајући: — Доћи ће она, доћи! — Зашушта ветар крилима, па полете у Земљу ледених брегова, а лепотица пође да тражи

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Враћао се из Влашке и осећао како му се зима увлачи у кости, а нека телесна слабост, слична оној коју је приметио, као предзнак, онда у Пашином двору, све га је чешће

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

се претворила у звук а да при том није престала бити жица — и та жица у трептавој кошуљици свога тона путује зраком и увлачи се у ухо, као плетећа игла.

Виктор вади из џепа мали звецкави свјетлуцави снопић, изабире пљоснати мједени кључић, брижно га увлачи у бравицу, откључава стражња враташца, спушта још мало ниже стакло.

Виктор сједа за волан, припаљује нову цигару, намјешта зелени шеширић, зелени шеширић с рунолистом, увлачи у кола и посљедњу ногу. Звонко сједа поред њега. Плеуритично кашљуцну залупнута врата — и кола крећу.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Али јој секу оне пусте очи, као ножеви!...« О, он лепо опажа, како му се увлачи у душу неко ново, сасвим непознато му до сад осећање, које му отвара нов поглед на свет...

и из натмурено сребрнаста неба сипи и капље ситна роса, која обухвата цела човека, продире му до тела и, чини ти се, увлачи се и у саму срж кошчану...

— грозничава плашња од свакога секунда који протицаше, плашња општа од свачега, од самога пространства, стаде да му се увлачи у душу, и он опет постаде онај неповерљиви опасни разбојник, који преза од сваке сенке и у Тој плашњи чини нечувене

Ћипико, Иво - Приповетке

Увек јутром кад се прене, мисао носи је кући, и у бризи је ради деце, али домало, кад дан освоји, увлачи јој се у мисли, поред кућних потреба, Павао; кришом долази јој у вољу распасан.

Са столова, из хлада, из заклонице заче се песма, смех и кихот. А сунце осваја и продире кроз густо лишће, увлачи се, и погдекоји зрак одблескује се на знојноме раздраганоме лицу.

Колико сила воде, па како мирно лежи и плави се! И колико боја, шара... И, гледајући у пучину, осети да му се у душу увлачи нека чудна мекота, питомина... Али другови не чекају, па, дивећи се, пожури низбрдицом да их стигне.

Краков, Станислав - КРИЛА

— Разумем, разумем. Али се очи шире и нешто се увлачи у њих. — Разумем, разумем. Спустио је слушалицу. Скинуо је шлем са главе, провукао руком кроз своје беле косе, и

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

бреме на се, а не да нас влада неким својим доскочицама и намештеним извештајима постепено, све помало и неосетно, увлачи у догађаје, док се једном не нађемо зачуђени пред ситуацијом, где, хтели не хтели, морамо ратовати.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Свако је чељаде стрепило и осјећало да се нешто невидовно увлачи и подмукло шири по торовима и стајама, обарајући немилосно све живо пред собом.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

МИЛИСАВ: Јок! Прво, капетан није ни стигао на лице места... XИИ МИЛАДИН, ПРЕЂАШЊИ МИЛАДИН увлачи се лагано у канцеларију). ЖИКА: (и не обраћајући пажњу на Миладина): А Вића?

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Претпоставке се умножавају, и у њих се и читалац увлачи. Игра између стварног и могућег, знања и фантазије, не престаје не само у овоме него и у наредна два, подједнако

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Податак да се вукодлак »радо увлачи у драчетину« (ЗНЖОЈС, 23, 1918, 185), према овоме, није вероватан. Да трње има заштитну снагу и да разгони демоне

Ћипико, Иво - Пауци

И чисто руке саме се пружају да тешки камен дохвате. Свиће, и свјетлост сњежана дана увлачи се у кућу, али не може још да савлада на огњишту распламтјели пламен божићне ватре.

— надода неко из друштва, и, заправши, пожурише из улице. Сада је улица, с малим, празна, и већ се у њу сутон увлачи. Раде бесвјесно погледа нада се да види гдје је сунце, али ко да га одавде угледа, између ових високих кућа?

И спушта се зимња дуга ноћ, и увлачи се у кућу. Раде гледа кроз отворена врата напоље; осјећа ноћ и, како она јаче пада и савлађује сутонску свјетмост,

Доктор очито усиљено надуши се смијати, но не рече ни ријечи. Шетају ивицом морске увале, која се увлачи у копно одмах иза вароши; на махове застајкују као да ослушкују.

А он, држећи је за руку, подаје се ноћи, ослушкује шапат око себе, и чини му се као да сваки њен поједини звук интимно увлачи му се у душу. Па онда зажели да у шапату ноћи чује и звук њена гласа — звук пун хармоније и сјете. — Како је у селу?

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

А Никанор чучи у мокром, гнезди се на неком љигавом камену, влага му се увлачи у кости, можда га је већ и кијавица спопала. Неће он тамо дуго издржати.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Замакоше. Ветар брише. Уврће око ногу Бранкових панталоне као крпе, па их опет исправи и надува, увлачи се кроз њих леден, и Бранко дрхти и премешта се с ноге на ногу.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Пред нама је Суботско поље. У почетном делу широко, а потом се све више сужава и као језик увлачи у Могленске планине.

Морал и вера наново се увлачи у наше душе. 10. август Увидела се потреба да се изврши прегруписавање артиљерије. Мој командант, пуковник Иван,

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

« Зато грех змијом се називље, јер како змија крадом се плази у птича гњезда да подави птиће, тако и грех се са жељом увлачи у човечаска срдца те човека од свега подушна добра оголузни и памет му похаби тако да ни зашто не ваља...

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

и тада је врло мало мислио; само од времена на време издигне се на сиџадету, пружи нос — као хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинова цвета и шакама га још више граби и притерује своме носу. Мирис га тај заноси и опија.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности