Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ама зар сам зато ја трпела толику срамоту, понижене, мучила се као ниједна друга!... Оставих добру мајку, увредих до срца старога оца, окретох леђа целом свету, само да он буде мој, да делим са њим зло и добро...