Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Хм... промрмља Гојко, зверајући очима. Ја не знам... Бога ми, не знам... Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мило било да пође и она. Мука!... Она је прочитала његове мисли, па се још сама двоумљаше.