Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Паја скочи незграпно, па поче климати — бајаги трчи, вичући лено: — Уша! уша! — Боље, море, боље!... Горе уврх њиве!... Ено их, потрчи, море! А чекајде, запамтићете ви ко је Радован, бели!...
ПРВА БРАЗДА Уврх села Велике Врбице, чак горе — већ под планином Вратарном — види се одовуд, с Латковачких погледи, скромна сеоска
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
У јабучару, у хладовитој сјеници жандармеријске станице, сједи уврх стола бркати командир Мунижаба, родом из Лике, а с обје стране уоквирују га његови потчињени.
— Па да, петнаест, уврх главе осам банки. — Ех, што ти је Циганин! — кивно се закида Рожљика. — Та овака је граната, болан, разнијела читаву
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Најпослије попне се на једно дрво високо, па кад изађе уврх дрвета, погледа на све стране не би л' штогођ виђети могао; гледајући тако дуго опази ватру да се сјаји, па му се
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- Шкрипе шкриње, полице кревет срушен, проваљен, а климаве столице под чизмама крцкају. (Скочи мачак с пенџера уврх трешње попне се.) - Претурање, лупњава. Ц пећи чунак тандркне. Из раздртог џемпера испадају ораси.
Не множи се него дели. Са Урала снег се бели. У три круга једна тачка. Уврх Сунца лежи Бачка. У саксије Дунав лије: бидермајер, фантазије, чемпрес-древо, бакрорези, мадригали, сан о брези.
други је живот иза црнине: са другом дружбом онде свањујем и синем, синем уврх стрмине са друге булке грејем, жарујем. То жалба није но песма ина: цвати ми, цвати Роѕа цаніна.
жар би био анђела што труну, Четвртак њихов, летораст из краха, из тмурног Петка Уторкова ватра, што може дићи лето уврх марта!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Занавек, збиља, зар, овај свршетак се шири, свему што је било сазидано уврх гора? Зато су фрулом планини свирали пастири и души мојој Сербиа било што и зора? На Крфу, 1925.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Дочекаше Шенђера везира уврх равне горе Вртијељке и клаше се љетни дан до подне. Не кће Србин издати Србина да га свијет мори пријекором, траг да
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А за њега да се донесе троножна столица, са малим, од саме вуне растресеним јастуком, на коме ће он сада, горе, уврх степеница, морати да седи дочекујући госте.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
КОКИЦАМА (кад се кокају): Пуцајте ми, кокице, Као моје песнице, Од буџака до буџака И уврх оџака! 4. РАЗБРАЈАЛИЦЕ (При започињању дечјих игара) 1 Бумбар, делипар, Сео цар на кантар; Жарипан пеливан,
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Нама комињака и код куће притиче! — викну Чагљина. — Не, не! — заграјаше сви. Кушмељу би као да га пчела упече уврх носа, те одиже образе и брке, а зубе искези, па им вели: — Ма, људи, шта ће вам цило вино.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Мотре ме и две птице што се збиле. И лелујава сува влат, понека. Мотри ме зимско небо уврх рама. Мотри ме рука моја, песма сама.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Уз прозор, у наслоњачу, сједило је женско створење без година, огромне водене главе, с кратким жућкастим коврчицама. Уврх коврчица танка црвена машна. Глава се лелујала у месечини. То јој је била сестра.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Најпослије попне се на једно дрво високо, па кад изађе уврх дрвета, погледа на све стране не би л̓ штогођ виђети могао.
Синчић се једном у паши баци каменом те једно јаре уврх главе и намртво убије. Кад пошље домаћин виђе јаре, рећи ће: — Бог зна шта му је било!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Изгуби пут ако путовању смета. Ах што је лепо и опасно: цветрадицвета! Посвети горкој звезди уврх лета Лековити речник биља у ували. Кроз потајне горе горен лек ти је. Да земљу земљом љубиш век ти је.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
сват (или девер) прстенује снаху пошто је наведе на ћилим стављен преко сена (које су војвода или домаћин прострли уврх совре) и обрати се присутнима: »Опростите и благословите, куме и сватови, да снаху прстенујем« (ГЕМ, 46, 1982, 139). С.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Не кидише Дадара на мене. Ни на Доротеја чак. Друго нешто жуља његову похлепу. Тамо уврх стола седи један изнемогли старац.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
плавкастога дима У пећи ватра пламти пуним жаром, И сјајне пруге по ћилиму старом Весело баца и трепери њима. Уврх, на меку шиљту, отац сио, Пружио чибук, и дим се колута; Његова мисô надалеко лута, И поглед блуди сањив, благ и
Само што орах грањем замрзнутим У окна бије и јавља се мени... Но док ми мутни боли срце косе, Кô студен травку уврх крша гола, — Из мојих књига, са прашљива стола, Ја чујем шушањ кô вилине косе. Гле!
У пољу, уз реку, шушти јечам зрео, И, кô крв, са гране руди воће слатко. Мали дрвен торањ, као стража нека, Уврх села стреми. Старо гробље ћути, А крстови, маховином огрнути, Своје руке шире, кô да сваки чека Да загрли неког...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад сједоше за столове златне: уврх совре силан цар Сјепане, а до њега стари Југ Богдане, а до Југа девет Југовића; њима служи вјеран слуга Лазо.
Скупи му се сва српска господа, па је редом у соври посади по госпоству и по старјешинству; уврх совре славни кнез Лазаре. Ту сједоше пити вино ладно.
Што бијаше ришћанске господе, посједаше те пијаху вино: уврх совре стари Југ Богдане, с десне стране уза рамо своје сједе зета Страхинића бана, и ту сједе девет Југовића, низа
“ Цар му даде три товара блага. Оде Марко бијелу Прилипу, оста Муса уврх Качаника. 32 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ЂЕМО БРЂАНИН Славу слави Краљевићу Марко, славу слави светога Ђорђија.