Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
иде у варош, он, главом Бакоња, који се сад враћа с купања, који је намислио да не руча само да не заборави Вртирепову уврједу, који је тако далеко био од те помисли као од помисли да ће постати бискуп! — Ајде, спремај се, шта си ту бленуја!
Лупежима се није нашло трага! Бакоња врћаше главом, али у срцу се радовао. То му у њеколико намири штету и уврједу, те се измири са ркаћима. У тијем разговорима заоминуше једно брдо, те се помоли варошица. Бакоњи се лице зажари.