Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
а из њега уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним образима и увученим устима тако да се вилице и нос умало не додириваху — људска глава. То беше она!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
кућу, кујну, собу, већ се скупљали око куће, иза куће, и тамо клечећи уза зид ређали се, поникли, запрепашћени и са увученим рукама у пазухе. Арса, што никад до тада, опи се на мртво име. Није хтео више ништа да слуша.
Иде полако. Никада се не жури, већ несигурним корацима с увученим рукама у недра, те јој кошуља на грудима увек набрана, скупљена и прљава. Нећете је никад видети да једе.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
ради док не би сунце одскочило и обасјало ред дућана готово све подједнаких, са подједнако извученим крововима, а увученим излозима, ћепенцима, да су изгледали као да су под једним кровом. Шаренили би се они и одсјајивали обасјани сунцем.