Милићевић, Вук - Беспуће
на једном мјесту гдје је био обијен зид, спустио га на прозор који је гледао у ведар дан, пун модрине и свјетла, увјерио се да се налазио у својој кући, понављао ту ријеч, наглашавао је, и ништа се у њему није макло, заиграло, потресло.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Адолф се пренерази. „Да, пријатељу мој, ноћас сам се увјерио да ми се срећа смиловала, послије тешког времена...“ Он све искрено исприча пријатељу, па у заносу, додаде: „Зар није
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Тако је он вазда чинио јер се, каже, увјерио да му боље помаже „бањ у арији“ но у води. Пошто се осуши, он се још једном загњури, па настави пушење.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И, усуђујем се пећи, увјерио сам се да све то није кадро да онако присно и непосредно пољуља и угрози онај биједни суд у коме живи тај дух, та
Неко сам вријеме, касније, вјеровао да је то можда прави знамен за будућег извођача виртуоза. Али сам се увјерио да ни то није тачно.
Та не разговара се, на концу конца, увијек и само зато да би неко некога о нечему увјерио или разувјерио! Разговор може да буде угодан, па и чисто души потребан, и без тога — пуко и без задње намјере ређање,
Као што ни ређање, алтернирање, супротстављање тема у некој симфонији не бива зато да би на крају неко некога о нечему увјерио, неко некоме нешто доказао.
Њему је то потребно, разумијеш ли, како би сам себе увјерио у своју добробит. Људи се готово редовно осјећају усрећени својом срећом у оном степену у коме други ту срећу цијене.
Најприје покуша да им то сугерира. Ако не успије, тад промијени тактику: покуша им то импутирати, не би ли увјерио бар себе. — Чудно. — А знаш ли што се заправо скрива испод тога? Он другима завиди. Конкретно, сада теби.
Причао си о Чертопханову који је пронашао украденог коња, па кад се увјерио да то није његов Малек Адел, опет је запао у очајање. Како то тек не би важило, питао си, у погледу људских бића?
Распродао сам остатке породичног накита. (Тад сам се увјерио колико на бурзи невоље вриједи тај љубоморно чувани и кроз оскудице проношени „породични накит”, за којим се током
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Стигао си баш у прави час. Ћутао је тако неко вријеме допола завучен у пласт а кад се коначно увјерио да га за ону другу, откривену половину, није пограбио ни дрекавац нити какво друго чудовиште, он се мало-помало