Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Сва зла на твоја добра! Ал док ти нож не подигнеш сва зла ти ништа не могла! 4. Ако у туђем оку Ниси сунце угасио! Ако се ниси у вучје доба вучјим гласом огласио!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Он је ишао све даље, и сејао, и певао. Али кад се његов глас угасио и рука малаксала, и кад је пошао да се врати откуд је дошао, он се изгуби у мору свог класја која је сам посејао, и у
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Она лако поцрвене. Баба међутим донесе меда и ораха, па опет изиђе. Попеску беше угасио свеће на клавиру и свираше напамет, мени се учини лепше него икад, увертиру Телову.
И на лицу госпођичином показа се нешто налик на понижење. Би ми криво. Да бих угасио у њој и најмању сумњу да се ја само спрдам, рекнем јој: Ако дозволите, ја ћу вам свирати што.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Изио си една кобасица, тридесет крајцара... Кад си тела да си пали шупу, узио си шафољица сос млека и угасио ватра; два форинта тридесет крајцара. Сос вода си гаси ватра!...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Био је ударен нечим, у слабину, тако да му фењер испаде из руке, и да се угасио, а сабља му је била захваћена нечим, тако да се, над њу, као да су му у ноге бацили тојагу, преврнуо.
Жижак се био угасио, а кроз дрвене капке прозора, без стакла, запушеног овчијом вуном, светлост зоре просијавала је, тешко.
Сва његова радост оде, као да је, неко, Сунце у Кијеву угасио – сва његова веселост се прекиде, као да му је неко, грло, при смеху, пресекао. Преклињао је да ништа Варвари не кажу.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Када је 1815. Србија дошла ако не до пуне слободе а оно бар до аутономије, духовни живот се у њој био готово сасвим угасио.
Мађарски утицај, који се осећао у поезији шездесетих година и на сеоским комадима са певањем око 1890, сасвим се угасио.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Тако, те исте зиме, дјед се неопазице и угасио. Био сам тога дана у школи, а кад сам се вратио, затекао сам изгажено двориште пуно људи и разбацана тријешћа.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Ону која ми и припада. Узео сам покојникову собу. СИМКА: Па тамо још гори кандило? МИЋА: Ја сам га, боме, угасио. СИМКА: Како да га угасиш, забога? Па то је горело за душу покојникову.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ВАСИЛИЈЕ: Мишљу мудраца, кога је прапорац с капе огласио, иза завесе светли свет који се пред њом угасио! (Светлост на позорници се гаси, а у гледалишту се пали. Спушта се главна завеса.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
(Улази. Гледа Просјака.) ПРОСЈАК: Међ вама би се и арханђео угасио! Брже но слама! Ко спава с вашкама, устане препун бува! Да сте ме барем распели, да знам ко сам!...
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Рига је, нагло, схватио: па то се Велестинац више не чује, одавно се већ не чује! Угасио је светиљку и, у тами, док је и жар нестајала, позвао Велестинца. Није било одговора. Чекао га је, опет ништа.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Време високих полета беше прохујало, а стари дух александриске науке угасио се у елементарној непогоди, у пожару славне библиотеке александриског Музеиона.
Показало се да не ваља ни за сагоревање ни за дисање. Сваки пламен који сам ставио у тај гас угасио се као да сам га умочио у воду: животиње које сам унео у њ цркоше после неколико тренутака“.
„Врло тачно речено!“ „Пад Наполеонов није Лагранж доживео: умро је без боловања и угасио се као догорела свећа 10 априла 1813 године.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ Онда се осмехнуо. Онда се, ваљда, осмехнуо, и то су приметили. „Колико је једно и заједничко био онај живот што се угасио и мој живот, колико су они били проткани, доказ је оно прво осећање првог тренутка; а како је снажан инстинкт
Колико ми се пута, пошто бих угасио свећу и умирио се, учинило да осећам чудне шумове и видим како њена бледа сенка пролеће преко оних безбројних крстића
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
паланачким механама, који светлуцаху слабо и суморно у тамној ноћи, дајући тиме једини знак да се живот у вароши није угасио.
Ћипико, Иво - Приповетке
Би му као да је жедан дошао код врела и жеђу угасио. И осјети се чист од блуднога гријеха. Осјети овога часа прама њој чисту љубав, самилост, нешто слатко, помијешано са
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Подунуо вихор ветар, Отворио стаклен прозор, Угасио огањ жишка, И у среди собе мале Стоји оно Сабља-момче У мртвачком огрталу.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Немој, господине, да на мене пане проклетство: да сам угасио своју крсну свијећу; да сам оставио своју крв брез куће и кућишта, а на 'ваком данашњем земану!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ - „Кад би, заиста, проклето било,“ одговори му телалин. „не би Бог, праведни, пожар, властитом својом руком, угасио. А ако ову робу узмогнем продати и пара зарадити, нећу се бринути да ли је отрована, та нико је неће јести.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ПАРАПУТА (једнако окренут капији, баца, кида са себе одело, да би се угасио): Запалили, запалили Парапуту! И, изгоре Парапута, изгоре! (Окреће се и полети Ташани): А, ти си ме запалила!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Беше доиста замукло све, па и господин Јоксим. Кандило се запалило, слабачки се лелујао пламен два минута, зацврчао и угасио се. Занимљиво је било гледати како људи постају малодушни и изгубљени чим језиком не могу да знају и доказују.