Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Бацио сам пушку и капу! Нека победи снег! На сто се спушта, као на дно, моја глава! Мени се спава, угасите, мени се спава! ЧИЗМЕ Видим да имаш првокласне чизме! Не памтим кад сам видео такве чизме!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— Нећеш ми ионако веровати... — Пустите је! Истог часа руке непознатих људи склонише се са Нининог тела. — Угасите та светла! — Пакао је утонуо у таму. Покупите јој ствари! Нечије руке јој гурнуше гужву одеће у наручје.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
И немојте да ми седите на асталу! То је друго! ЈЕЛИСАВЕТА: После немој да кажеш да ниси упозорен! МАЈЦЕН: И угасите ту цигарету у канцеларији!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
МАРИЈА (погледа горе, сети се да треба угасити светлост горе; према кујни): Вело, Софија, где сте? Хајде, кћери, угасите горе, затворите! ВЕЛА и СОФИЈА (одлазе горе, гасе, враћају се опет у мрак кујнски). АРСА А где ћемо их после?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад су дошли свати под отоку, Тодор викну грлом бијелијем: „Стан’те, браћо, кићени сватови! Уставите бубње и свирале, угасите свирке свеколике, да ја јунак пред сватове прођем, јер отока нигда није сама — брез хајдука, ја брез мрка вука, ја
Стани, побро, Милић-барјактаре! Уставите свирке свеколике, угасите сватске даворије, уз јелике прислон’те барјаке, да скинемо са коња ђевојку; љуто тужи моја мила снаша, љуто ју је