Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Смешна је то ствар кад чича Ташан истегне свој велики, негда алеви и са плавом кићанком а сад угасито мрк, од многе машчуре и прошлих година, фес, па га метне на колац да га другови гађају.
Африка
Нигде ни сала ни претераних мишића; кожа угасито бакрена, светла и свилена. Ликови су симпатични, меки и насмешени; израз бадемастих влажних очију скоро болан.
моју пољску постељу, коморник, столове и столице, док спрема ручак од конзерве, ја имам непрестано пред очима како том угасито црвеном стазом силазе тамни сељани увијени у плаве мараме.
Све постаје као утопљено у једно тешко угасито злато: вече. ГЛАВА ПЕТА МРАЧНА АФРИКА. КРАЉ ПЕБЕЊАНИ УЗ ПЕСМУ И ИГРУ У НОЋИ.
Све је угасито и тамно на њима, све је од једне боље грађе но она од које смо сачињени; то није само пут, већ и оно од чега је дрво,
Поред ње наслоњена је једна гомила мотки од најскупоценијег угасито црвеног дрвета; зид од куће је од црвене земље потамнеле од сунца; тело ове старице, сасушено до немогућег, такође је
Огромна славна главна џамија, са седам улаза, и минаретом од угасито–црвене, печене цигле. Минаре шарено и старо као Хиралда у Севиљи.
Петровић, Растко - АФРИКА
Нигде ни сала ни претераних мишића; кожа угасито бакрена, светла и свилена. Ликови су симпатични, меки и насмешени; израз бадемастих влажних очију скоро болан.
моју пољску постељу, коморник, столове и столице, док спрема ручак од конзерве, ја имам непрестано пред очима како том угасито црвеном стазом силазе тамни сељани увијени у плаве мараме.
Све постаје као утопљено у једно тешко угасито злато: вече. ГЛАВА ПЕТА МРАЧНА АФРИКА. КРАЉ ПЕБЕЊАНИ УЗ ПЕСМУ И ИГРУ У НОЋИ.
Све је угасито и тамно на њима, све је од једне боље грађе но она од које смо сачињени; то није само пут, већ и оно од чега је дрво,
Поред ње наслоњена је једна гомила мотки од најскупоценијег угасито црвеног дрвета; зид од куће је од црвене земље потамнеле од сунца; тело ове старице, сасушено до немогућег, такође је
Огромна славна главна џамија, са седам улаза, и минаретом од угасито–црвене, печене цигле. Минаре шарено и старо као Хиралда у Севиљи.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
То мора лепо издавати!« »Још кад пођу у визиту.« »И кад се ауфпуцују, хи, хи хи! А какве су по снаги?« Угасито зелене, госпоже, управо овакове као што је виклер господичне Сирене. (Сирена сакрива очи.) »Тешко њима.