Употреба речи угине у књижевним делима


Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Зрака јој се муком бори, час угине, а час гори, час тињавог слика гара, час је буктац од пожара, час је бледа, модра, плава, час румена па крвава.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Душине флоре кад зрак угине, с вечерње Гроцке у молепствија сазвежђе брежја порфиру слије, хлебовни пламен с проскомидије.

Вине ме ветар, вине лађицом: од вреле жалфе печал угине и лине, лине худом стазицом са химен-хума блесак буктиње. Сабирци моји немају збира: цвати ми, цвати Роѕа цаніна.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

регулатора за дубинске разлике и морске слојеве у којима ће се риба кретати кроз цео свој живот; ван такве зоне риба угине, на пример извучена рибарском мрежом из дубине до површине воде.

Како изгледа завршна фаза романа јегуље? О томе су могућне и постоје две хипотезе: 1˚ да јегуља после мрестења угине на лицу места; 2˚ да она продужава и даље свој живот у морским дубинама, било онаква каква је, било после какве

Сличан је случај и са лаксом, који после мрестења толико малакше, да од тога и угине. И сасвим је могућно да и колевка јегуље буде у исти мах и њен гроб.

Ако она после мрестења угине, вероватно је да бива прогутана од прождрљивих морских створова, каквих има у изобиљу у морским дубинама; она тада не

Напред је казано да су у томе погледу могућне, и да постоје две хипотезе: једна, по којој јегуља после мрестења угине, и друга по којој она продужава и даље живети у морским дубинама, било онаква каква је, било метаморфозирана у други

Сматра се ипак као много вероватније, и што је много лакше примити, да јегуља одиста после мрестења угине, а то је судбина коју имају још и друге неке врсте риба.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Пошао Станимир, Санимир и Гинимир. Станимир да етане, Станимир да усане, Гинимир да угине! 2 Устума се, бјеж отолен, зла натруно: у висинске висине, у дубинске дубине, у морске пучине, ђе кокот не поје, ђе

“ На то дотерају товар до воденице и воденичар веже кобилу, али га она удари ногама и угине, а њен власник за њом кука.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Дрхти. Туђин је своју воћку а њему глог поред огњишта засадио. Жито ће да угине од паламиде. А он се одрекао Вукашина, из наследства га избацио, ни стопу земље му није оставио, своме Вукашину, сину,

Човек није ни мрав ни птица. Човек хоће бар онолико колико си бубама дао: да се множи толико да никад не може да угине. А Србијица је ливада коју река плави кад год зацвета. Ми се више семењем не множимо. Из корења неког ничемо.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Без позива, звања и грађанских права, личио сам риби коју су морски таласи избацили на сув песак да ту угине. Кад стигох пред своју кућу, разведрих се.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

И у околини Зајечара верују да је ова трава — што »за једну ноћ израсте, процвета и угине« — »по облику слична човеку« и да ноћу светли као »три свећице које горе изнад кладенца«.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности