Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
̓ — Онда везир: ,Пеки, пеки, ̓оћете ли ви тако сви кнезови?̓ — ,Оћемо̓ — одговоре они углас, — честити пашо, ̓оћемо у подне, у поноћи, кад нам год поручиш, и где рекнеш, довешћемо ти онолико војске колико овде
испунити, „и да ћеш, честити пашо, јошт боље уредити него што ми иштемо; како то кнезови народу казаше, сва војска углас повика: да живи наш султан Селим и наш везир Бећир-паша!
— Они сви углас: „Ми кабулимо и сви остајемо код њега; само да нам ајлук који обрекосте дајете, да можемо куповати коње и одело” итд.
Сва господа знаде како је он цару и везирима измет чинио”. Пет гласова, које од паша које од капетана, углас рекоше: „вала тако је, није у Влâ остао цару онаки измећар, као што је био кнез Алекса.
Док Муста-бег преко поља дотрча и поче викати Турцима: „Сјаш̓те, браћо, сјаш̓те, браћо!” А они сви углас: „А како ћемо, капетану сјâти, кад ено Влâ пуна планина?
Ми са брда сви углас повичемо, и неколико пушака опалимо: чуше и видеше Турци нас и помисле да за нама велика војска иде, пак побегоше
А Милутин прота са Драгачевцима упаде за цигански метериз, а наши сви унаоколо повикаше углас: „Утекоше Турци, утекоше Турци, утекоше Турци!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Право каже — рече један — неће то бити мајмун, него друга нека зверка. — О, будибокснама! — повикаше готово сви углас. И стадоше премишљати шта би то могло бити. Неки рекоше да је анатемњак, неки да је онако некака утвара.
— Е... Оно јест... ама знаш... Аја! — за мрмљаше готово сви углас. Чисто их подиђоше неки мравци. Они што беху полегали насатке, изврнуше се потрбушке, а они што беху потрбушке,
Људи су, чудна ми чуда! — Јест, јест!... Тако је!... Батали, кмете, батали! — завикаше готово сви углас. Кмет мало поћута, па поче: — Па шта велите, људи? Хоћемо ли тражити воденичара или градити другу воденицу?
— Их, побогу, зар си жив? — викнуше сви углас од чуда. — А жив, ја! — одговори Страхиња нешто немарно. — Па шта би, брате?... Казуј, казуј!...
— Чусмо, брате, као и ти, ето баш тако! — одговорише Ћебо и Мирко углас. — Е не можеш наћи, није вајде! — рече кмет готово у очајању. — Миран, отргао се!
— И треба!... Дај, боже!... — одговорише гости углас. — И будите, браћо, спремни ако дође до невоље да нам се нађете у невољи!... У здрављу, браћо! — заврши Пурко.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— упита поп опет. — Та, то и јесу јади, мој попо! ..... Ту и нема више сумње... — Па ко је? — рекоше углас и поп и кмет. — Видео га мој Лазар... Јуче је и пуцао на њега... Обојица пренуше.
„Сад нам је право, па макар обе главе погубили, кад смо ову на коцу видели!” — веле обојица углас и смешкају се... И као Лазар га смотри, потеже да побегне, али га он ухвати, извуче у пољану, па пред свима Турцима
Африка
Послушао, без речи, чак насмешено, да би се извинили, они су одмах на ногама. Говоре углас тумачу а тумач објашњава шта су малочас хтели да кажу: не да се не иде, већ да би било боле да се још причека!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Она су била навикла да заједно спавају, играју, а углас говоре, сва. Ни једно од те деце, сем најмлађег, није говорило само за себе. Кад остала престану.
А да му је жена замишљена, тиха – као да није сретна. То вече сви су говорили углас, док су причали једно другом, оно, што их је снашло.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Клекоше, забацише шамије, наслонише лица по његову телу и — одједном све, углас, заплакаше! Соба, мртвац, свеће које су трептале, гореле — све као да се покрену, диже. Почеше да наричу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Наједном зачух команду: — Код коња! — Прими! — викнуше војници сложно углас и одјекну једновремено: шљап, шљап. И као да се онај мој живот у кадру слепи са овим садашњим, све ми се учини
Сигурно онда када смо отишли за сламу. Е, па... ви знате, има да се нађе. — Разумем! — повикаше углас. — Ту... код трећака... четвртака... Хја! — и мигну оком. — Кад падне мрак... Ајд сад!
Он као да разумеде, погледа упитно све редом, па онда у Рајка. — Њему! — повикасмо готово углас. Он се придиже, обухвати његову главу и остатак воде сручи му у уста.
— Их, богаму, ко ће сад по блату!... —... а посилни командантов пакује ствари. — Није могуће! — повикасмо сви углас и искривисмо главе, ослушкујући ударе кишних капи. А овде нам је било тако угодно...
— Оца вам мангупског, кажите ми право: како умакосте и где је нађосте? Охрабрени, почеше обојица углас: — Господин потпоручник, када смо дошли... — Био је мрак... — Чекај, говори ти, Јанкуљ.
— Шта?!... Како?!... Није могуће!... — повикасмо углас и скочисмо. Вест је прострујала кроз ровове и сви се војници окренули на једну страну. — Затварај пушкарнице!
Послужиоци прихватају за точкове и сви углас вичу: маррш... маррш! — Једва пређосмо, а када изиђосмо на друм, командир позва нас воднике.
— Не одступање, већ офанзива, потпоручник Александар. — Је ли могуће? — проговорисмо обојица углас и исправисмо се. Командир извади часовник да запише када је примио заповест.
а један упадао: „Бајонет... фишеклија... шајкача... опанак... пешак... репоња... гегула... — и онда завршавали сви углас: „Ти си ову земљу ослободио.“ СМРТ, ЖИВОТ...
Док ви овде љуштите санс, дотле пешаци довели женске из Београда... — Женске!... Где су?... Колико? — повикасмо углас. — Јес, богами. Прођем поред куће капетана Свете, командира чете, и чујем песму... Ајд, велим, да свратим.
— Јесте ли разумели? — понови оштрије каплар. — Разумемо! — повикаше углас стражари. И тако даље. Прича се понавља.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И водећи поставља га на игуманско место и каже му: „Достојан“. И ту одмах кажу углас сви три пута: „Достојан“. И целивају га, прво владар, потом епископ, затим остали часни старци по реду и певају кондак
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ташко Орашко пљесну длановима и четица се умири. — А сада поздрав! — рече Ташко Орашко, а мала чета углас викну: — Добро вече, и добро те нашли, стари! — Још боље ми дошли!
— Шта је то сада? — питали су се углас, али нико ништа није био у стању да наслути, мада је на сваком једру блистао утиснут вилин знак.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
цак. Па наједанпут, на то цак као лепо чујем где у предсобљу настаје ужасна узбуна и како сви углас вичу: „Отварајте. Помагајте, уби се Лаза. Лаза се убио!
А сељаци су сместа око нега нагрнули, те га сви углас питали шта је он тако страшно посведочио и шта се са њим у судници десило.
А цела комисија углас викне: Бог да му душу ’прости! У ствари се капетан Таса само некако незгодно осећао на тим испитима, али му се, у
Ћипико, Иво - Приповетке
Где—где уза зид, око трга, прислонило се двоје—троје тежачких младића. Смеју се, заћуте, па одједном углас запевају. На прозорима читаонице нису капци затворени.
Петровић, Растко - АФРИКА
Послушао, без речи, чак насмешено, да би се извинили, они су одмах на ногама. Говоре углас тумачу а тумач објашњава шта су малочас хтели да кажу: не да се не иде, већ да би било боле да се још причека!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Мисли се тренутно укрсте, онда сваки пева углас, тапшу се по рамену и љубе са Русима. Са лица капље зној од алкохола и сунца, из којег сукља топлота, па јара трепери
Рапорт је био кратак: под суд, или у команду. — На фронт! — повикали смо сви углас. — Пишите! — диктирао је управник ађутанту: — По својој вољи.
— Не брините — говорили су готово углас, и усрдно прихватише Грују, да га принесу ватри. — То је дужност наша. Ето, и ми смо га извукли одозго „брез“ паре.
— Откуда знаш! — запита командир. — По кукњави. — Јест, јест, чуо сам и ја — додаје други. — Кукали су обојица углас. Престали су тек онда када је Радомир сручио у ров две бомбе. Ја сам баш у тој смени био. — Лепо.
Сад смо готови. Збиља нема више вина? — пита Бора. — Нема, нема! — повикаше углас Радослав и Света ветеринар. — Добро, кад је таква и таква ствар!
тако нешто. „Паувре Драгіцха... паувре Драгіцха“ — говориле су готово обе углас. Онда смо шетали. Полета ми шапну како Арлета непрестано говори о теби, и једва чека да се нађе с тобом...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
читуљицу хартију, Високо ће за појас он задјети мантију, И коло ће на авлији завести широко, Сватови ће повикати сви углас високо: „Држ' се саде, снашо, не шеврдај, Нево, Помичи се на десно, потресај на лево; Свирај, Јашо, ватрено, поносити
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Сузе само што јој не груну и не закука углас. Па бар да сме да га изљуби! Ни то. Ено га какав је: строг, нем, каменит. Само строго стегао усне и као да не дише.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Тада би сви у страху пред оностраним тајанством, пред које их ставља овај чудак, упрли прстом на њега и рекли му углас: ти си тај, ти си наш вођ, следићемо те, бићеш нам игуман. А ја све нешто мислим да је њему ипак теже него мени.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Без сунца не би било ни плавоцвета, ни иванчица, ни белих рада, ни булки! — певала су углас шарена ливадска деца, одбијајући да слушају гунђање сусетке репе, која је с гнушањем посматрала бескорисне ливадске
— рекла је веверица. — Смрт је у ловцу! — узвикнуо је орао. — Смрт је у змији! — крикнуле су све животиње углас. Зађе Лепотица у шипраг, зазва змију, али јој змија рече: — Над тобом ја немам моћ! — Па, шта да радим?
У срећном Царству срећног Цара завлада мир. Чим би Цар отворио уста да нешто каже, доглавници би углас викнули: — Аварди, Микики-Мики-Но! На језику Царства то је значило: »Тако је, Највећи од Највећих!
— На птице се не можемо ослонити! Цар се намршти и одговори да ће већ нешто смислити. — Микики-Мики-Но! — викали су углас доглавници. Царским ушима није требало лепше песме! Ах, како је блистала трпеза! Како се смешио град!
Цар Царева се само насмеши. — Шта каже Светли брат? — упита доглавнике. — Микики-Мики-Но! — одговорише му углас. — Ово сигурно значи да ће ускоро запевати! — окрете се Светли брат свом малом сину, али се Царевић наглас насмеја!
а хитро, као да их луди ветар гони, летела су салом два зелена папагаја, пратећи једног црвено-жутог, и понављала углас: — Микики-Мики-Но! Микики-Мики-Но! Микики-Мики-Но! А где је нестао Цар? Ни папагаји, ни гости нису могли да га нађу.
Али шта ће Варалици мртве вештице? — Шта тражиш? — питају га углас, моле. — Да ме проведете крај беле змије, док гутљај живе воде узмем после идите куда вас ноге носе!
— Нешто се мора учинити! — рекли су сви углас, али ни чистачи, ни поливачи улица нису били у стању да потисну најезду ђубрета, мада су даноноћно поливали и чистили.
Коначно, моћна планинска стена би претворена у округле, блиставе белутке, али су и они викали углас да су стена и остају стена!
Од среће људи су повикали углас, почели да певају и играју, а вода је извирала и као течно сребро разливала се по Пешчари.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Шта гледате, те не отимате?“ А сватови сви углас викнуше: „Нека носи кобац препелицу, нека носи, и јесте за њега! А ти иди двору бијеломе, за те није онака ђевојка“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И послуша их народ! Ђипише мало и велико, сви удундар са женами и с децом, једни углас вичући око цара молећи га, а други загнаше се и преотеше та из џелатских руку, те га и курталисаше од смрти.
Те у томе обнезнању сви углас подвикнуше: што је то, рекоше, и тко је? На крају, ето, кад већ готово надајући се чекаху ослободити се и извести се
Муте се, углас вичу, псују се и коре несрећом, исходом. Нити један другоме што разбира у плаху пронеразљиву страху говора кога; други