Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
како о науки тако и о својој души имаду, и подобни су басне орлу, који се високо пење само да гди зечића или корњачу угледа.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Таман ̓оџа изађе да на џамији заучи сабу — барјамску јутрењу молитву — (а то било баш на турски барјам), кад угледа где први улазе на капију, а други се црне на снегу и за њима иду.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
људи смо! богами, газда-Рако, не брини се ти! Рака удари навише, све уз поток кроз трње да га ко не угледа. Сима не хте кући, него окрете наниже механи. Пуна механа селака.
Ђуко приђе колима и извуче торбу, па као заклањајући је за се да не угледа капетан, донесе је међу њих. Али оштар поглед капетанов добро је пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав
— Хвала, господин-Бранко. Ја волим овде — одговори он као опржен кад угледа тамо одабране старије људе. И тако остаде с адвокатом у сали. Стали су украј и разговарају се.
— зачуди се једна жена машући проноском. — Куд ће по оваком времену? Кад би да прође поред школе, угледа га учитељ Грујица па каогод да му се нешто слутило, напе се од смеха — што никад није, па, једва уздржавајући се,
Док сто ти Живадина, носи јеину под пазухом — живу. — Добро јутро, учо! Учитељ се осврте, па кад угледа јеину, тек само пљесну рукама и узвикну: — А јој! где је нађе, Жико!... Их, колика је!...
Ево нам мркова! — Где је? Откуд? — кликну Симица и стаде зверати где ће да угледа свог мркова. — Ено га у воћњаку, пасе.
Иде благдан — требаће ми. — Драге воље, понећемо — рече Никола. Капетан их испрати с буренцетом чак до кола. Кад угледа Симицу с његовим »кочијама«; насмехну се, па рече: — Е, Симо, 'оћеш још да копаш нахочад?
— Сиђиде амо доле, сиђи! — довикну му поп отежући. Бошко похита наниже, па кад угледа попа, притрча радосно вратницама и отвори их. Поп и Вуја сјахаше с коња.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И он наже да побегне од тога пријатеља... Јурио је и јурио. Наједанпут стаде. Учини му се да угледа ватру, али ватру велику, као да кућа гори. Он застаде, дршћући, а хладан зној поцури низ слепе очи и лице...
Ишао је полако, премишљајући шта све да му каже. Угледа попову кућу, види како се мирно вије дим из баџе. Он се осврну опрезно на све стране, да га ко не гледа, па заобиђе
Поп је био толико нестрпљив да није могао у кући седети него изиде на ону кишу па изгледа кад ли ће кмет. И, кад га угледа, он му пође у сусрет. — Шта је? — упита га. — Мани! — рече кмет и ману рукама. — Збиља, шта је? — Ништа.
Онда осети како му нешто хладно мили по кожи... Затим му се учини да се руши и ломи таваница над њим... И он угледа небо облачно, тамно... И као паде плаха киша и она му ороси лице... И капи се слеваху у грло његово...
Три пута јуришаше Турци, и три пута их одбише... Гласно се смејао Заврзан кад угледа да се повијају њихови редови. — Зеко!... Још ћеш их завитлати у Босну!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Тако сам баш у длаку рачунао. А нана? Тек у тај пар он угледа ону стару жену и потрча јој руци: — Хвала богу, само кад сте сви живи и здрави! Кад је све добро!
Мало је он ту спавао, а Велинка упаде с лучем у руци да тражи нешто у качари. Трже се кад угледа Арсена на пању, крај бурета, с мосуром у руци. Плашљиво приђе к њему и дотакне му се рамена: — Златане!
Ласно је воду обрисати, али су слабе очи у старца, и сузе капљу без престанка. Ђеда угледа неколико њих у двору: — Хајд овамо, ви! Што се не умивате? Ви'ш, Анока чека да полива!
Једном у сумраку угледа он новога пољака Луку; ухватио нечије свиње па гони у Обор. — Куда ћеш то, Луко? — Благослови, оче! — У обор!
Веле, кад је наш попа дошао у варош да су лупала звона и пуцале прангије, јер коњаник, што је стојао на раскршћу, кад угледа попа у оној помпи, помисли да је владика, па ободе коња на муштулук.
— Добро јутро, куме, и благослови! — рече кум Нинко кад угледа попа. И кочијаш се исправи у колима и скиде капу. Поп га отпоздрави: — Добро си поранио, куме! — Шта ћу?
Лежао је тако може бити четврт сахата, а кад се диже и окрете, угледа пуну цркву народа. Кад се Нинко послије недјељу дана врати из Биограда, није могао наодговарати свијету.
первје бо пришел јеси, светитељу Саво”... Нинко цикну као гуја кад угледа попа: — Спасавајте кума, ако ћемо сви изгинути!
Она кô да је и сама дошла на исте мисли. Кад сам ушао, била је тужна, но чим ме угледа, промени се. Смејала је се. Насула ми је каву. Пресула преко шоље. Ја сам правио рђаве досетке и смејао се раскалашно.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И ја је, верујте, слатка, никад не делим од моје Меланије и увек јој кажем да се само са њом дружи и на њу угледа. Ето, тако се разговарају две попадије.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Одмах сиђе и пође Миливоју. Код куће је. Кочијаш уђе. Миливој, кад угледа кочијаша, убезекне се, не зна шта ће то да буде, али срце му је радосно, добру се нада.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Јуришић баци поглед тамо преко двеју река и неко сетно и нежно осећање обузе га кад угледа високе звонике што су се оштро оцртавали на златно-светлом небу према Фрушкој-Гори.
А онај срам осети он још више кад угледа, како два мршава, слабуњава младића дижу носила са његовим тешким телом, мучећи се да га изнесу из вагона; и кад га
у једну долину коју је вијугаво просецао брз, пун иловаче и црвеног шљунка, поток, она на том потоку, замућеном крвљу, угледа једно бело, до појаса потпуно голо, тело сасвим размрскане главе.
Један познаник његових година угледа га, застаде, збуни се и прође, па се понова заустави и дуго гледаше за њим. Други, мало после, исто тако.
У истом тренутку жена с човеком испод руке нађоше се пред њим. — Змијо, грмну Јуришић кад је угледа, ту у твоме срцу, ту у сред твога срца налази се мој кључ. Кључ! Кључ тај, дај ми га!
Он погледа у руку, угледа крв, па се згури, згрчи, искриви и заурла: — У акцију, у акцију, у акцију! И све се у каламбуру неке крваве магле
Црњански, Милош - Сеобе 2
Догоди се да коњик угледа и неке куле и градове, шта ли, али и то нестане на видику. Појаве се лети и неки свилени чадори, палме, али све је то
И он се беспомоћно осврну, да види, где је оставио Енгелсхофена. Смирио се кад га угледа, како већ седи иза њега, у колутовима густог дима.
Кад угледа баруна Енгелсхофена, Гарсули занеме од чуда и срамоте. Старац је, међутим, мирно, погурено, изишао из кола и стао да
далеко се могло догледати и нико није могао ни прићи Темишвару, ни према западу изићи, да га стражар одатле не угледа, и види. Али стражара, већ давно, није било тамо на висини.
који је био почео да се зида, у камену, силазио је, одатле, у раван, са видика будимскога, а поред њега, Исакович угледа неку узбрдицу, зараслу у дубоку травуљину, пуну булки.
Уопште људска осећања. Један од тих трговаца, који су се вртели око својих тезги, на тој пијаци, угледа усамљеног официра, у колима, па му приђе. Понудио му је на продају своју абу. Нигде такве абе нема, каже.
Зачу се, однекуда, и неко, ситно, сеоско, звоно. Исакович после угледа, на дну једне алеје, Херренхаус, зидан у црвену цигљу, са прозорима белим, зараслим у дивљу ружу.
У неки свет, са којим никакве везе није имао. У једном ћошку стајао је пулт, за музику, а на њему Исакович угледа једну флауту. И ноте.
У истом тренутку, угледа, поред своје постеље, и малу собарицу домаћина, Францл. Била се тргла и стајала је пред Исаковичем без речи.
У тренутку кад мала собарица Валдензера хтеде да изиђе на врата, Исакович угледа шафољ, који је била, да га изнесе, упртила, погрбљена. Он јој и нехотице притрча. Рече јој да се остави тога.
А деда Теодор? Е, деда Теодор, кад са вама уђе у Црну Бару, натрапа, несретник, на неке кошнице, па кад их угледа, онако изгладнео, извади једну, па узе саће са медом.
Сем нешто јарака, палисада, блата, Исакович не угледа ни једно утврђење, достојно тог имена, осим у рушевинама. Велика, огромна тишина, до неба, била је та супротна обала,
Теодосије - ЖИТИЈА
самодржац Стефан стојећи напред близу гроба преподобнога свога оца, хотећи да види шум који се чуо, одмах изненада угледа тај превелики мраморни гроб, од злата скупоценији, како је благодаћу Духа Светога испуњен миром као многим водама, и
“ И када угледа светога, као што је према њему обично чинио када је био код самодршца Стефана, на земљу павши поклони се, а свети,
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Требало је заиста да Србија постане богатија да би могла одржавати солидну војску; да стекне угледа својим економским напретком, својим демократским установама, својим университетом и својом Академијом наука и најзад
Треба се попети неколико стотина метара изнад Радикина корита да би се дошло до главног села, Галичника, па се и оно угледа тек када се дође до првих његових кућа. Са овом особином ова област јако подсећа на аромунска насеља у Пинду.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
како се био исувише захуктао, заустави се тек на другом крају шуме, провири иза посљедњег дрвета, па кад пред собом угледа чисту пољану, он зачуђено избечи очи: — Гле, па ја се у овој гори не могу ни сакрити.
(ПРЕПИСАНО ИЗ ТОШИНА ДНЕВНИКА) „Кад сам се оно треснуо с оне велике крушке, паде за мном и Миш пророк, угледа ону мишју рупу и рече ми: — Пријатељу Тошо, идем да видим ко има унутра, а ти погледај да ли је Шаров остао жив
Желим ти други пут бољу срећу! Кад угледа своје пријатеље, Шаров од радости узе цичати и ваљати се. И њему Миш пророк прегризе уже око врата и тако му даде пуну
Црњански, Милош - Сеобе 1
При том, за тај тили час, док опет не усни, шта све не угледа у полусну! Реку што под брегом шуми, испунивши сву ноћ. По разливеним водама, у рупама и јаругама, месечине.
Запалила је жижак, који осветли и њу, сву, и његову огромну сенку на зиду. И тек тад, кад га угледа, врисну и поче да кука, павши на њега, грлећи га и љубећи му груди, раме, врат и уво.
И брат га дочека невољно – остарео, измењен. Но када снаху угледа, стаде као громом поражен. То није била она рано удата, висока девојка, ни она дивна млада са главом своје ћерчице на
Изнемоглој од бдења, уморној и бедној, уплашеној и замишљеној, учинило јој се да је заспала, баш када угледа, под прозором како јој иде по води муж, сав обливен крвљу и мокар; необучени и неочешљани Вук Исакович, са огромном
Цикнувши грозно и скочивши у вис, она се нађе, лице у лице, с мужем, крвавим и ужасним и угледа пред собом Вука Исаковича, који се распадао.
Тако се угледа, у сну, страшни неки медвед, кад се бежећи из шуме, од вукова, изненада, истрчи пред неку стену. Тако паде и госпожа
осам белаца, праћена масом гарде, што је поигравала на својим коњима, исуканих сабаља, осврћући се и тражећи да угледа, у даљини, беле и шарене аустријске предстраже. Топови из вароши опалише триста пута, а војска избаци три плотуна.
Подунавски полк још једном имађаше времена да се добро наједе, пре но што се успео на брежуљак, четвороношке, откуда угледа, у воћњацима, прве куће вароши, тако близу да му очи засенуше од блештећих прозора.
узбрдици, наслањајући се десном руком о земљу, испаде са својим слугама на друм, који се провлачио кроз воћњаке, и угледа, при улазу у варош, код изгорелих стубова и зажарених греда стражара, неколико хусара, који завитлаше коње и одјурише
Аранђел тад угледа колико је висок, бос, у црној мантији, раскрвављених груди, и виде његово лице, саму кожу и кост, са великим очима,
Звезде које су гаснуле, није више гледао, као ни светлост што је у висинама трептала. Кад у даљини угледа звонике вароши, последњи пут повика слугама, које су биле заспале седећи, и коњима што су били упропашћени.
Сетивши се насеља свог и насеља свог брата, која је, кроз три дана, опет, требао да угледа, у води и баруштинама, он помеша и њих у тај свој осећај узалудности.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
будућег мужа (момка), најчешће извесним разноврсним магијским поступцима настоји да га призове у сан или да му лик угледа у огледалу.
оно, кад отвори очи, прво види мушку особу, онда ће трудница којој је ово гатање намењено, родити мушко дете, а ако угледа женску, онда ће родити женско.
“⁵³ Ако случајно, нехотице, угледа наказу, најбоље је да брзо руком додирне земљу или да у себи изговори заштитну магичну формулу: „Само је он и нико
Зато је обичај да оног који најпре угледа детињи први зуб, мајка дарује кошуљом.⁵⁷ Ницање зубâ олакшава се купањем у топлој води: „Кад детету никну зуби, мајка
Чим мајка први пут угледа зуб у детета, она га (зуб) помаже својим млеком, да би детету зуби били бели као млеко. Отац три пута куцне први зуб
У врањском Поморављу, на пример, онај ко први угледа тек изникли зуб, ваља да каже: „Вучина му расте!“, па ће дете имати здраве и јаке зубе као вук.
Дете док је сасвим мало заузима најнижи, почетни ранг у друштвеној хијерархији. Оно нема ни права ни обавеза, ни угледа, знања ни потребне културне вештине.
Када се уда, њен социјални углед је формално већи од угледа девојке, али у самом почетку, као млада (невеста), она у туђој кући има, током прве године, најнижи статус — труди се
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Витки прсти и пун зглоб младе жене спусте се на лимени сто. Пуфко подигне очи и угледа је у скраћењу. Сасвим високо — глава уоквирена тамним ореолом косе, нешто ближе очима два снежна врха груди, а сасвим
Водњикаве очи за које си одувек веровала да су плаве. Збуниће се када те угледа и једно време ће те ословљавати са ви, а онда ће покушати да те одведе на први спрат у ону собу, али ти ћеш одједанпут
Како узбудљив предео! У једном тренутку срце му снажније закуца кад угледа искошену Калемегданску тврђаву. Ево Београда!
Срце му је лупало као лудо кад у мрачној улици угледа њено бледонаранџасто светло; некада је сваке ноћи свраћао да се ту нађе са друштвом.
Догоди му се да на раскрсници код »Лондона« угледа своје колеге како урлајући сиренама јуре у пратњи неке стране делегације.
Ипак је сан. Један разуман и одмерен мушки глас пресече тишину пуну напрегнутости. У блеску фарова Нина угледа мршавог интелектуалца с наочарима како стоји напет као лук и држи руке у џеповима сакоа. — Шта да ти кажем, докторе?
Матавуљ, Симо - УСКОК
цијелог рата на Приморју, служећи га усрдно, а и стављајући „главу у торбу“, као војник, без чега не би никад стекао угледа међу Црногорцима! У мађупници се није готовило.
Од тога се уплаши један зец из грмчића и потече низ дубодолину. Грјешни Ћеклић устајући угледа зеца, па га стаде вабити: „Шјо, мало! шјо, мало! овамо ти је мајка!
Писмо и новац даде приставу, па отиде на весеље. И двориште и кућа бијаху загушени свијетом, али Милицу угледа од прве. Бјеше с гомилом дјевојака у углу дворишта. Она учини као да ће поћи к њему, али се предомисли.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Кад угледа на врх јеле зеца, Марко скиде пушку кремењачу да устрели зеца, птицу ловну. Не погоди зеца, птиц
их призовемо изједначава се са поетским чином: Можда би онда могао опет да оживи стару напола заборављену слику, да угледа поновно враћене дане и непозната заштитника из детињства који се расплинуо на друмовима и међу људима.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
постаје министар просвете (»попечитељ просвјешченија«). Мудар и родољубив, он стиче угледа међу устаничким вођама, мири их и упућује, ради да се Србија учврсти и изгради као самостална национална држава, и
Милићевић, Вук - Беспуће
Њега је гушио тај ваздух. Чинило му се да ће да одахне кад угледа врлетне планине, с голим главицама на којима увече умире сунце; суре шуме са пропланцима на којима овце наличе на
И он осјети жељу да види оне високе, крупне, поцрњеле људе, да им стисне њихову тврду, жуљевиту руку, да угледа ситне кућице, са црном иструлом шимлом, малим прозорчићима, неједнако изрезаним у дрвету, високим праговима, отвореним
А кад се појави у дну собе старачко лице пуно бора, кад се засребрени њезина сиједа коса, кад угледа два ока, пуна суза, упрта на њега, у којима има и туге што не може да помогне, и сажаљења и бола и пријекора, он се
Кад угледа Гавру Ђаковића, она бризну у гласан плач и сакри лице рукама. — Господине Ђаковићу, господине Ђаковићу, — понављаше
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ово реко, па напоље брго, Пегазу се на рамена врго, И полете малко унапреда, Па ти нешто кâ њиву угледа, А по њојзи неко тумараше, Тумараше, вако зипараше: „Амо, купуј народни новина, Све шенице, да те је милина,
И овде сам здрав читав устао, Доватио грану и купину, Успузô се стени на висину; Дођо тако превесело ванка, Па угледа опет бела данка, Избави се таме и гудуре, И сунашца дивна из гудуре.
Пођо онда опет унапреда, Па ти једну ливаду угледа, А по њојзи свуд коприва густа, Нађикала свр човека пуста, Чкаљ, буника, татула, штирина, И свакаква друга
црном Београду, Па удари на неку ритину, Па отуда на неку лужину, Па лужином пођо унапреда, И сред луга намастир угледа, Леп ли беше сред лужине ове, Ал' сад не знам какôно се зове.
беже му жао, Сети с' Цвете, па се и препаде, Па овако говорити стаде: „Што је теби, брате Радивоје Откад злато ти угледа моје? Нешто тешко носиш у недрима, Па од свога тајиш побратима.
Зора зори, та зора бијела, Би бијела па се зарумени, Е угледа изненада драго, Оно, брате, сунце огријано, Па се зави у копрену златну, И утече са неба ведрога.
Али грану од истока сунце, Те погледа оној гори чарној, И угледа, па се разрадова, А гдје не би, побратиме мио! Кад на сусрет њему одсјајује Красна кита горскога цвијећа, Чета,
Ох не двије, једну, брате, само, Фата њему бистро око оте, Оте око и још нешто више, Та баш оно срце из њедара. Угледа је хајдук, загледа се, Дуго прође, ријечи не нађе, Ма најзаде вако проговори: „Јао, Фато, хајде са мном, злато,
И угледа и разведри лице, Па закликта: „За мном, дружинице!“ Милун маче, друсто за њим крену, Похиташе стазом по камену.
Ал' тек децу што угледа, Попреко их он погледа, Па с' усправи, замаукну, И гром пуче, муња сукну, Кроз димњак јој огањ суну, С њом
свршетак, Ка милом дому таки ја појезди; И веће види милени врлетак, Ди лепа тица мога срца гњезди, Већ кућâ знани угледа почетак, И горе диго ока дана звезди: У мрачност лепи зраци ти тонеду, У срцу мени сјати почињеду. 43.
Њему се чини е трепећу дрва; Но кад се жубор попримаче ближе, Он главу брже на 'ну страну диже, Па гледа добро, па угледа право, Чини се њему: неће бити здраво.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
А кад те угледа усред раја оно старо дрво, свију јабука прамајка, прва светитељка, грешница прва, отвори јој се рана под оном једином
Жено, жено, кажи право је л' у теби бог ил' ђаво?” Кô Мојсије на Синају кад угледа у осјају снова својих овапут што народа првом сину из облака црног сину севотином обасут: делила се тако баца пред
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Него дај ми коња и шта треба да идем тој царици. Отац га одмах спреми и пошље царици. Како га царица угледа, одмах га позна, па још и дете га позна и стане га вика: — Ево оца! Ево оца!
Мало време за тим прође, ал' ето ти једне госпе по воду. Како угледа Стојшу и мараму, а она уздахне, потом точећи воду једнако је у њ гледала, и пошто наточи воду никако није могла да се
Кад угледа сандучић, он брже заповједи слугама, те га ухвате и донесу му га. Отворише га и виђевши ово троје ђечице у њему, обраду
Потом даде истог роба извести и зачуди се врло кад га угледа, како је красан младић, те му се одмах врло допадне и омили.
Онда царски зет позове оног што је бацио џилит у небо и три сахата чекао да падне па га још нема, те овај угледа бабу па потегне џилитом у облаке те бабу у прси, баба мртва на земљу падне, а чоек стиже и донесе воду.
И тако путујући наиђе на велике вратнице, и прошавши их, одмах узме десно, и тако око подне угледа град где се бели, и врло се обрадује. Кад уђе у град, напита и двор златних пауница.
Онда се испе на врх јеле и одмах угледа свјетлост, те баци сва три камена један за другијем на ону страну гдје је видио свјетлост, па онда сиђе доље и упита
Отац како га угледа, далеко истрча преда њ говорећи: — Где си, сине, за бога! А син му одговори: — Учио сам занат. Иза тога прође неко
Кад је царев сип угледа, он се готово обезнани од радости, па јој брже боље папучу назује на десну ногу и видећи да јој је не само таман на
Послије тога џомет начини кућу и ожени се, покупује неколико дућана, па се затрговчи. Једно јутро седећи у дућану угледа једнога сиромаха, сав одрпан и подеран. Чим га види, одмах га позна. То је био тивтиз, његов друг.
Кад га брат угледа, ражали му се и заплаче: „Камо се од толико времена?“ Па видећи га гола и боса одмах му да једне опанке и новаца.
Пошто ту преживе тако неколике године, угледа син цара од оне земље његову кћер, која је била врло лијепа и већ дорасла до удаје, па каже свом оцу и мајци да се
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Мислим ... А, ево стиже и мој бифтек! Богами, већ сам помислила да овде немате никаквог угледа код келнера! А шта је ово? Кечуп? Сила је стари кечуп! Баш фино име за збуњивање!
— У реду. Да купи воће. — И шта се даље догађа? Између тезги на пијаци, схваташ, слуга угледа Смрт. Било је, рецимо, око пола девет ујутро.Шта уради слуга?
и они кичери — сликари и све, а онда Светланица сврне на једну тезгу да мезне мало прасећих ребара, и ту Каролајн угледа први пут у животима мало, слатко прасенце на ражњу, па падне у несвест, узвикнувши у очајању: „Боже, шта су му учинили!
смести свој шприцерски стомак испод стола, купио кило белог и налио прву чашу, кад, као случајно, погледа за наш сто и угледа Снежану како лепо вијуга око стакларије. Чаша му остаде у висини уста, а он одједанпут пребледе.
То, због декорације! Кад човек угледа пред собом цео тај травнати аранжман, прве три секунде стварно му се чини да се налази усред среде неке офарбане
“ У ствари, моја бакута има сумануту идеју да човек, ако жели да лепо изгледа, мора бити крајњи дебос. Кад негде угледа дете с образима који висе као у малог мопса, она се просто избезуми: „Види му само ручице“, каже,. „ко крофнице!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Заједно с њиме, под јорган-брдо, легȏ и Пијевац, па спава тврдо. Мачак одједном отвори очи, угледа зору, свилено руди, па мазно рече: „Пјетлићу, скочи, запјевај гласно, другара буди!
“ На млину у том шкринуше врата, ево ти Трише, веселог деде, угледа кости па истом дрекну: „Без мене, је ли, риба се једе?! Овамо колац, овамо прут, овамо пушку, страшно сам љут!
дао сам оглас у земље стране, на ноге дигȏ листове знане: „Париског Мачка“, „Манчестер Петла“, „Чикаго Патка“, угледа светла, „Варшавског момка“, „Лапонску бабу“, кинески дневник „Же-Ни-Ми Жабу“.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Он буктињу горе диже, изнад своје главе свете, И угледа, чудећи се, безазлено босо дете. Високо му бледо чело, помршене густе власи, Али чело узвишено божанствена мудрост
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
пажњом осматрамо где ли је тај митраљез, а незајажљиви бес нас обузима да му ни парчета не остане, ако га само неко угледа. Тренуци су очајно дуги. Остављени онако сами, а изложени отворено, пешаци се грчевито бране. Али не одступају.
Без примедаба није прошло, али хтеде да побесни кад угледа како је откопчана пређица на кожној навлаци код уста цеви. — Молим вас — говорио је љутито командиру — то све морам
— Боље бити жив, него мртав. — Е, е, та је добра... макар и коњосали! — Капетан Станојчић се наједном уозбиљи, јер угледа команданта. — На своја места! Тек око десет часова кретосмо. Нико више и не пита на коју ћемо страну.
Над њом праште непријатељски шрапнели, али батерија и дале дејствује... Командир прекиде паљбу, када нас угледа. — Господине капетане, пешадија одступа. Треба да се одмах повучете. — Јесте ли сигурни?...
— Ово баш кркља — вели Александар, слушајући брзу пешачку паљбу. Али тада угледа командира који се у галопу враћао, и окрете се батерији: — На своја места!
Потпоручник је лежао на слами у једноме удубљењу. Био је расположен кад ме угледа. „Да бар имам с ким да разговарам“, рече ми после представљања. Наиђе и Танасије, телефониста батерије.
Рекох му како ћу позвати нишанџије, да им покажем нишанску тачку... — И, наравно, направи се око тебе гужва, угледа те непријатељ, распали отуда, и разнесе ти целу батерију.
— Непријатељ ће и тако да угледа батерију, јер се она отуда види — усудих се да приметим. Командант заузе важан став.
Ту је сигурно и његов точак. Не мисли он да га истражује, већ први задњи на који наиђе. Али угледа стражара поред кола. Опет зажмирне, трепну ситно два-три пута, па се притаји.
То сазнање је повећавало његов бол, који се при помисли на наредника претвори у љутину и бес. — Напред! — а кад угледа наредника, његове очи севнуше. — Баш добро... Хтео сам да те запитам, шта си ти у овој батерији.
Мој коњ угледа јаругу, па диже главу и несигурно уситни ногама. Хтео би да скрене, ја увиђам да ћемо се стропоштати, али коњ учини
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
А Гојко се погнуо, па мери очима сваки свој корак. Тек понеки пут скрене око у страну, те више осети но угледа танахну фигуру девојачку уза се.
— Хм... кажем вам... поче он отезати, па у говору баци поглед на сокак и прекиде, занеми. Угледа сеоског писара, а уз њега учини му се да промиче поред прошћа црвена полицијска капа.
одговори писар, па је пусти напред, да она прва уђе. Гојко иђаше по школи замишљен, а ђаци му нешто писаху. Кад угледа њих двоје, он се трже и задрхта: осети да му не долазе ни са каквим добром.
Чекај, зна он шта ће радити... ето га кроз два три дана са златним часовником. »Евине су то кћери, хеј море!.. Кад угледа злато... хм... нема размишљања. Сад нека је, нек се прибере.
Она се диже са кревета, устаде и угледа пред собом Драгутина, једног лепушкастог ђака Учитељске Школе, који је становао у истој кући и редовно је пратио у
Остави ствари, па опет леже. Око подне дође јој мати. Она се сва промени, кад угледа то мило јој лице, скочи с кревета и обисну мајци око врата. — Зар још ниси устајала од спавања ?
он зна да би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и његова жена угледа масницу. Овако је боље; дошао је као наручен. И он притрча к вратима и отвори их.
Љубица, како јој беше слободна затурена глава, угледа је одмах и само рашири очи... Севну јој у глави да је то његова жена, и она већ претпостављаше револвер у њеним рукама.
И шта је то те се писар тако сплео, збунио ?... Писарка угледа отворену кутију са гривном, дочепа је, склопи и метну у џеп, па цикну помамно: — Ха, тако ти!...
се досећа шта одговара, па наставља: — Господине, капетан нам вели — и председник показа руком десно до себе, Гојко угледа капетана и би му мало слободније, зна човека, — вели нам господин капетан, да и ви имате некакве жалбе на пређашњега
Одједном, из другога, тесног сокака испаде пред њу Гојко, па како је угледа, поцрвене и хтеде да прође. Она се насмеши неким болним осмехом, па му довикну: — Станите, куд бежите!...
Председник одведе Љубицу у један крај, к столу, да сврши упис и наплату улога, а Гојко угледа Вељу у првом реду, па му се одмах упути. Са Вељом стајаху неколико млађих учитеља и две девојке.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ — Када јутро ведро освануло, Излазило на небо Сунашце, А дјевојка за гору на воду. Угледа је лијепо Сунашце, Угледа је кроз јелово грање — Кол’ко се је ашик учинило, Трипут је се Сунце заиграло, Па одвуче
“ — Када јутро ведро освануло, Излазило на небо Сунашце, А дјевојка за гору на воду. Угледа је лијепо Сунашце, Угледа је кроз јелово грање — Кол’ко се је ашик учинило, Трипут је се Сунце заиграло, Па одвуче лијепу дјевојку, Да је
Када буду твоје очи за ме, Онда нећеш ни гледати на ме. 162. Ја се попе на Вршачке планине, Те угледа бечкеречке равнине, Гди јелени с кошутама пландују, Млади момци с девојкама играју.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Колико их имате сада? — упитам. — Имамо их доста, богу хвала, али ово се мора учинити ради угледа земље. Замислите само како то звучи: осамдесет генерала за дан! — То импонује! — рекох. — Разуме се.
добар и савестан радник, у последње време толико се компромитовао некаквом збирком својих као бајаги песама, да, због угледа државне службе, исти не може остати, јер се бави неозбиљним послом који не би доликовао ни пиљару, а камоли једном
иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, већ то чудовиште што пише песме, министар, у интересу угледа државне службе, па чак и у интересу морала у јавном мњењу, мораде отпустити из државне службе.
Научник се борио, борио, па се уморио. Савлада друштво и њега, савлада га ради угледа свога, а научник се изгуби некуд. Нико о њему не чу ништа више. — Жалим га, грешника! — сажаљевају га.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
То ви је највреднији и нераздвојни друг српског радника: он га срета још првог дана, кад свет угледа, он га прати кроз цео живот, на свадби, на слави, на састанку, на моби, на сваком раду и залудничењу; он га прати и у
Он је сад желео да сав свет буде срећан, као што је и он срећан. Потрчао би од радости, да час пре угледа своје другове, јер зна да ће се међу њима још више расејати и развеселити... »Јустинијан!... зелени и плави!...
Па истог тренутка кад исказа ту давно спремљену реч и кад угледа њено страшно дејство — жена испусти детињу руку коју је досад држала, отвори очи јако, погледа га, па полако пође из
Дете се тргне, отвори сањиве очи, и кад угледа над собом бледо лице мајчино, зажмури опет и умири се... Заспало је...
Рођена! ... Ником, жива ми ти!... После неколико тренутака, дете стаде извиркивати из свог заклона, и брзо угледа како се примиче тетици онај сплетени младић. Али сад не беше сплетен. Иђаше журно, право...
Мора се то све расветлити, све дознати, па ако буде опасности, мора се бранити своја позиција. Дођоше кући. Чим угледа мајку, дете у себи говори: »Нећу јој казати... нећу! ... Заклела сам се! ...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Срета је зачудо волео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, а наравно да је претпостављао да се његови дописи
уверавајући га да је то само ради тога што је у Америци женскиње већ одавно еманциповано, па је то потребно ради угледа и образа Србије и српскога народа на страни, да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изостали много иза њих.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ЧУКУНДЕДА Од моје родбине, највише угледа, Бар за ме, има један чукундеда. За све је знао противутук, Сваком је истину гурао под нос.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
| И заиста, Софка после неког времена кроз прозоре одозго угледа Магду. Изишла из комшилука и иде оном улицом која води право горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ То „нешто“ бјеше главом војени заповједник, који кад их с бедема угледа, наже се про перваза, па викну талијански (тј.
Сердар довикну неколико пута, својима да хитају е ће их он стићи. На сред Крстаца, под једним кршем, угледа сердар нешто сиво: шћућурило се, не миче се. „Ко си?“ викну сердар. Гука се помаче, па се исправи.
Но да наставимо наше причање. Мјесец дошетао до пола неба па застаде, јер угледа даницу на истоку. За даницом пружаше се рујне траке зорине. Тада мјесец наже путем својим.
Како га лијепа дјевојка угледа, она цикни од радости и запљеска рукама. И њему срце закуца те као да бјеше окрилатио полети уз неке широке степенице,
Дјевојка прва угледа ту гомилу, јер им се кораци не чујаху. Чим их опази, оте се из загрљаја, рашири руке и стаде пред момка, као да га
Украј њега лежаше турска глава; јатаган му и лијева докољеница бијаху крваве. Он први угледа Имбра, а како га угледа остави све, па голијем ножем залеће се друмом да га срете.
Украј њега лежаше турска глава; јатаган му и лијева докољеница бијаху крваве. Он први угледа Имбра, а како га угледа остави све, па голијем ножем залеће се друмом да га срете. Имбро одапе и погоди Мишана посред срца...
“ „Хе, Бог зна како ће то свршити!“ рече видар и нагну се да устане. У толико и Стана стаде на праг. Видар кад је угледа, рече: „А ја и заборавих на ручак!“ „А да два пута сам те звала“, одврати цура смијући се.
“ Ђакон устави своје говорничке слике, јер угледа двоје чељади, човјека и жену што им се већ примакоше. Жена је ишла ситним а брзим кораком од деснога краја, као од
Ђакон се одвоји, па им оде у сусрет. Владика се устави. Жена се дубоко поклони три пута, кад угледа Владику, а онај човјек, скинувши капу, цјелива се с ђаконом, па с осмјехом на устима и гледајући га љубазно — као
Посједаше. Али чим сердар сједе, оте му се око, те угледа мртве, па као да бјеше на жераву сио, скочи, отрча и откри оба мртваца и викну грозним гласом: „Јанко!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Пре више година неки пастир из села Врановаче доспије са својим стадом прије сунца пред Мрсињград, и пред градом угледа бијело обучену дјевојку гдје плеше.
А Ковиљка се устави под планином Гучевом; ту угледа један мали извор, и напије се воде из њега. Сељаци нису хтели никад да пију воде са овог извора, јер су говорили:
ДУГИ (кад се угледа после кише) Ко не види дугу, Не вид’ла га мајка До суђена данка! 3. РАЗНОМ ВАТРИ Гори, ватро, горцем, Ето бабе с
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Пошто ту преживе тако неколике године, угледа син цара од оне земље његову кћер, која је била врло лијепа и већ дорасла до удаје, па каже свом оцу и мајци, да се
И тако путујући наиђе на велике вратнице, и прошавши их, одмах узме десно, и тако око подне угледа град где се бели, и врло се обрадује. Кад уђе у град, напита и двор златних пауница.
Мало време постоји, ал ето ти једне госпе по воду; како угледа Стојшу и мараму, а она уздахне, по том точећи воду једнако је уњ гледала, и пошто наточи воду, никако није могла да се
Мало времена за тим прође, ал ето ти једне госпе по воду. Како угледа Стојшу и мараму, а она уздахне, по том точећи воду једнако је уњ гледала, и пошто наточи воду, никако није могла да се
Отац како га угледа, далеко истрчи предањ говорећи: „Где си, сине, за Бога!” А син му одговори: „Учио сам занат.” Иза тога прође неко
Али је царица угледа с двора, па стане говорити сама себи: „О Боже мој! ја сам царица, пак немам златног разбоја ни преслице, ни златне
Кад најмлађи брат дође на ону воду и стане ходати покрај ње мислећи како би прешао на ону страну, угледа га кроз пенџер царева кћи, па заповеди момцима те га превезу и доведу преда њу.
Кад га брат угледа, ражали му се и заплаче: „Камо се од толико времена?” Па видећи га гола и боса, одмах му да једне опанке и новаца.
” После некога времена отиде и најмлађи брат, сестра кад га угледа, врло се обрадује, па му рече: „Само, брате, немој да учиниш као што су наша браћа учинила.
” По том царев син крене даље док набаса у некаку густу гору и у гори угледа ону кућу. Кад дође пред кућу скочи нањ мноштво свакојаке звјеради, а он како му је ре | кла она баба, баци оно круха
Кад дође на једну раскрсницу на један пут нестаде аспри с плећи; он се обазре и угледа једнога калуђера на једноме ћошку ђе сједи и бројанице у рукама држи. „Ха!
Путујући једном нотњо нанесе га пут покрај једне цркве ђе се Хришћани копају. Кад дође пред врата од авлије црковне угледа три коња, једнога црљена као крв, другога црна као угаљ, а трећега жута као чафран, ђе обигравају тамо амо около
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Јево већ подне! И Тетка љутито изађе. Бакоња ступи ка прозору и угледа простран врт за манастирским наличјем. Иза њега бијаше ред омањих зграда; пред једном поткиваху коња.
вршњацима, него и старијима; трећега, кад је предвече јахао на дорату и водио још три седланика на појиште, па кад угледа Зврљевљане, а он ситно поиграј, тако да је Маји (онда је била дошла маја с Кривицом и Галицом) срце играло; четвртога,
Није ријетко бивало да он, кроза зимњу кишу, кроз прољетњу маглу, угледа у даљини као њеки мали камени кип, а он је знао да су очице тога кипа упрте ка манастиру, да уздаси лете к „милом
Кад би наишао на какво село, онда би се укочио и притегао вођице, дижући прашину и дивљење, а кад угледа Зврљево, онда ободе помамнога „билца“, па пролети преко прљушâ, на којима чељад окопаваше кукурузе. Нико га не познаде.
Кад сунце грану, Бакоња угледа подаље њекога ркаћког попа и момка пред њим. Бакоња ободе бијелца и стиже га. Бјеше крупан човјек, велике, прогрушале
Да сам ти припоручен, ако су на тебека дошле карте... — али му се прекиде ријеч кад угледа Бакоњу, који га одмјери од главе до пете, те се врати с Боном у манастир. Било је већ десет часова.
Бакоња затече Брну у наслоњачи; оборио главу и ухватио се за трбух. Кад диже главу и угледа синовчево лице, Брне дрекну и у мал’ се не обесвијести. Па онда поче шапатом: — Ти си одма видија на мени да...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
је остало у оном сутону, он се једва провуче кроз затворска врата, у ходнику се одвезане руке млитаво заклатише и, кад угледа гомилу страха у гуњевима, усиљено се насмеја. — Браћо, убијен је Чакаранац!
— Шта тражиш? — угледа Ђорђа, како још увек седи на степеницама, и настави да јаше према њему. — Твом унуку неће да се позна ако мени дате
— дуну у пламичак. Тама све покупи. Он обеси руке и главу на дрвене решетке прозора. Тресе се. Сам је на свету. Угледа светло у новој кући Па она је умрла!... Али зашто у ово доба светли лампа? Адам! Излази.
Деца би се окаменила и из њихових уста врућа вода би текла. Једна богомољка заноћи у мом селу и, кад угледа месец, паде на колена и поче да запомаже: „Браћо и сестре по вери! Видите ли, месец је златан! Небо је пуно дуката!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
« Жаљење у њој порасте, али настави да хода. Ко зна колико је тако ишла, док на ивици пустаре не угледа младића како копа бунар. — Баш ћеш у песку наћу воду! — насмеја му се, а младић рече: — Зашто је не бих нашао?
Ко зна колико је ишла распитујући се. Дани су крај ње летели као пахуље узрелог маслачка, а она никако да угледа ни родни крај ни Камено јаје на врху планине. »Можда сам све то сањала?« —помисли.
Такве гласове чуо је још кад је онај први брод тонуо. Докле ће га пратити? Дрхтећи, он приви сина уза се и угледа како се у таласима беласа тело морске виле. »Откуда она?« — помисли.
А можда за принца нема принцезе? — пронесе се глас по 3емљи Бисерних Чапљи. Ловећи у житном пољу, принц угледа жетелицу којој је златна коса лепршала на ветру, па рече: — Њу хоћу! Узалуд је девојка плакала.
— Како хоћеш! Од тога часа они су заједно градили кућу, заједно садили воћњак, све док једнога дана принц не угледа сузе у жениним очима. — Жалиш ли за дворцем? — упита је. — За хаљинама у дворцу? Жена одречно одмахну главом.
Ко није чуо да у Заливу смокава живе окамењени патуљци, а у Плавој пећини морска вила? Онај ко је угледа, обогатиће се или Же слеп ходати по свету. Можда зато и нема таквих који се у Плаву пећину усуђују да уђу?
Ко зна колико је трчао, и докле би трчао да не угледа испред себе Сребрна врата, а пред њима Мајку гуштерова, огромну, сву у пламену. »Тако смрт изгледа!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Од великог угледа и кнез грочанске нахије, Васа је и дале препознавао у себи оног змаја, неосетљивог од вечне младости, кога је сад
Да би је некако потчинио, почео је, са стрепњом, да припрема њено остварење. Трговац од великог угледа и многих веза, Добрача је, не једном, био од помоћи Карађорђу, који је, опет, био склон да чује Добрачино мишљење и
као безобзиран него и као лукав; уколико јој је више одузимао од себе, утолико јој је више давао од свега осталог: од угледа, од богатства, од обавеза.
Ћорав је посао, ти јеленски рогови, ко ће то да купи? Али док размишља Анастасијевић, већ марвени трговац од угледа и од иметка, оцећа како га из тих непрегледних равница са оне стране Дунава, из неразговетног пространства призива
лицу, Господар Јеврем је видео као белег препредености; оно што се у понашању тога трговца од све већег угледа схватало као израз поштења, Господар Јеврем је био склон да схвати као израз лукавости.
Тридесетих година прошлог столећа први је ову светлост приметио Дука Пешика, трговац од угледа и Цинцарин, који је у Старој чаршији имао магазе, некако одмах испод данашње Узун-Миркове улице.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А кад последњи удар огласи сводове хладне, Женски, очајни врисак проломи тишину нему; Коринтска Хетера лепа угледа свирача бледог И по степеницама светим безумно полете к њему. Хипоник познаде Хелу.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
прописе законске, строгу општинску наредбу о чишћењу, пред кућама, травуљине и корова „који постоји на срамоту и штету угледа лепе нам вароши“ или какву сличну.
Она муњевито угледа себе, своју рођену фигуру н своју до ужаса тужну, очајну главу на сивом и замагљеном окну оног истог прозора кроз који
И у једном низу брзих, ужасних визија, госпођа Леђенски угледа још једном сву прошлост са страхом који је каменио: оно блажено детињство, онда вера девојке, па сумња, па разочарања
За тебе сам Албанију савладао.“ Грми тако Јаћим и јауче да се до неба чује, кад наједном угледа Куманово, и кад угледа Јаћим ово Куманово и младиће како жестоко корачају, и као да хоће ону земљу ногама да улегну,
За тебе сам Албанију савладао.“ Грми тако Јаћим и јауче да се до неба чује, кад наједном угледа Куманово, и кад угледа Јаћим ово Куманово и младиће како жестоко корачају, и као да хоће ону земљу ногама да улегну, преобрази се и крв му
“ И баш у том тренутку угледа он горе међу гужвом од облака ону своју рођену србијанску душу како, пробијајући се мученички кроз оне густе облаке,
А кад је, образа румених као крв и косе покривене крепом снежних пахуљица, заиста и угледа, и то са погледом управљеним баш овамо ка његовом прозору, он се што је најбрже могао спреми журно и живо стрча на
У тренутку као да се небо проломило. Извлачећи се нагло испод покривача поручник Гавриловић угледа главу свога посилног, који журно откопчаваше шаторско крило и који рече: — Нападнути смо.
Зраци сунца које се рађало занесоше му очи. Потом угледа цело велико и црвено сунце, које се роди иза брега. Кад узе нов рам да напуни, он осети као да га ушица секире удари у
Он затвори очи. А кад их понова, и последњи пут, отвори, он угледа зверска лица непријатељских војника, који са бајонетима ускакаху у шанац.
— Знам ја — вели сељак и непрестано трза и отима из његових руку, а ужагрио очима да угледа злато. — Не морам да кажем! — Кажи па носи, ето ту су људи. Нећу ја ничије.
Наједанпут, и кад се успео горе, застаде он више него изненађен: од гробља које се надао да угледа није било ни трага.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И дошао сам до опћенитијег закључка да је испињање на љествици успјеха, угледа, власти (а то значи у првом реду власти да другима ограничавамо слободу и намећемо нашу вољу) увјетовано тиме што се
Вјерујем да би волио да му бар једна од тих пјесмица „угледа свијетла” него ма шта на свијету. За једну објављену пјесмицу од осам стихова сигурно би пристао да му преконоћ изгори
Са запрепаштењем угледа да је за тог првог раздобља, и поред мировања и здушног настојања, нешто изгубио на тежини. Но ускоро се смирује:
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђурица постаде најкршнији момак, али му спољашњи изглед не донесе уважења и угледа међу момцима, као што би то био ред у обичним приликама. Беше то стасита и ретка појава.
Овце пођоше и окретоше главе низа страну. Станка се полако придиже испод губера и, после кратког чекања, угледа два велика курјака где се привлаче обору.
»Шта ће то сад — помисли у себи — да скачем кроз прозор напоље ?« Али кад устаде с постеље и угледа кроз ону рупу друго прозорче, зачуди се веома. — Ене де, одкуд ти то?.. Е јеси мајстор!... Ко би се тога сетио...
Ђурица скочи и помоли се из заклона до половине. Обрнувши главу уз пут угледа на другој завојици црно кљусе и на њему онај сигави, добро познати му капут Милутина механџије, који се повио на
На два три корака пред њим зачу се глас: — О-о-о, бато, о! Загледавши се кроз трњак, он угледа пред собом, у потоку, сељака који држи два вола у порожју и поји их на једном виру.
Кад дође према судници, угледа неколико људи пред њом. Нека беспредметна радозналост повуче га тамо, и он, не размишљајући, пође кроз висок густ
Наједаред трже се из сна; разбуди га пљускање воде. Подиже се мало и, кроз густо лишће, угледа њу, Станку. И ако му је била окренута леђима, он је познаде и осети да му нека пријатна топлина леже на груди.
Истога тренутка дохвати нож, којим је секао хлеб, и диже се од трпезе. А Милош угледа пред собом само неку тамну, нејасну гомилу са ножевима, који севаху према сунцу, па скочи, врисну што игда могаше, и
Срећом, угледа жандарме како се привлаче кроз воћњак, па искочи кроз прозор и побегне. — Добро те се није дао да га ухвате; издала
Погледа преда се и, под једним густим гложјем, угледа њега где седи, са пребаченом пушком преко крила... Она се не зачуди, не изненади се, само јој срце живље закуца, а
Али невоља гони напред, и Ђурица са зебњом оде к поповој кући. Попа га, кад га угледа у дворишту, погледа зачуђено, али га ослови оним истим гласом, којим га је увек сретао : — А гле, Ђура! Од куд ти сад?
Тада сви троје полегаше и ућуташе. Ђурица, легнувши на леђа, угледа зелено и густо лисје буково, које се раширило и виси пред његовим очима, али му оно сад изгледаше као да је израсло из
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Аждаха прождрла јелена, па јој запели рогови у чељустима, па не може ни натраг ни напред, но се мучи и јечи. Чим њега угледа, рећи ће му: — Чујеш, момче!
Царска кћи када захвати други пут пилава, угледа прстен у кашици. Чим га видје, одмах га познаде, а како и не би познала свој најмилији адиђар?
И тако путујући, наиђе на велике вратнице, и прошавши их, одмах узме десно, и тако око подне угледа град где се бели, и врло се обрадује. Кад уђе у град, напита и двор златних пауница.
Она према царевоме двору намести разбој, пусти квочку с пилићима, и изнесе преслицу, па стане ткати. Али је царица угледа с двора, па стане говорити сама себи: „О боже мој, ја сам царица, па немам златног разбоја ни преслице, ни златне
Старац пристане да иде дивовима у пећину, и тако пођу из млина. у путу нађу родну ашламу, па чим је див угледа, ускочи на ашламу и позове и старца горе.
Ујутру скочи он први на ноге, а дивови, како се који будио, стале су му очи од чуда кад угледа старца. Најпослије га стану питати како је ноћас спавао и је ли што опажао.
То рече лија и нестаде је. А он обуче просјачко одијело, и ето га кући. Сви му удијелише понешто, а кад дјевојка угледа свој прстен на његову прсту, цикну: — Ово је мој ђувегија, његова ћу бити! — И би јој врло мило и драго.
Једно вече, стојећи он са женом својом на прозору, угледа, недалеко од куће некаку велику гору ђе сва у великом пламену пламти, па упита жену шта је оно а она му одговори: —
Када га цар угледа, ухвати муштулук шћери говорећи јој: — Ево ти мужа! Она истрчи, и видећи ђевера који бијаше исто као брат, као да си
Потом даде истог роба извести и зачуди се врло кад га угледа, како је красан младић, те му се одмах врло допаде и омили.
Онда царски зет позове оног што је бацио џилит у небо и три сахата чекао да падне па га још нема, те овај угледа бабу па потегне џилитом у облаке те бабу у прси, баба мртва на земљу падне, а чоек стиже и донесе воду.
Кад је царев син угледа, он се готово обезнани од радости, па јој брже-боље папучу назује на десну ногу, и видећи да јој је не само таман на
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Газдарица ме је обавестила да је стари свештеник постао љубоморан на овај брзи пораст угледа малог учитеља у селу. Један стари обновљени нормански замак припадао је Порнику. Налазио се на самој ивици стрме обале.
ученик, покојни доктор Луис Данкан, посветили електротехници на Џонс Хопкинс универзитету, помогла је много подизању угледа електротехнике.
Брз пораст угледа Савета у очима јавности је, углавном, последица мудрог програма и чињенице да у њему удружено раде угледни људи и
Ћипико, Иво - Приповетке
Лепо приђе с њим преко даске, хтеде згодно да закрене међу свет, али је наједном угледа онај морнар и упита за биљет. Она се часом збуни, али одмах се смисли и као да није њен посао, крене напред.
Цвета застаде пред својом кућом под оголелом мурвом. Угледа да су кућна врата запрта и да око куће нема ни живе душе. Она ни у сну не наслућиваше зла, нити му се надаше.
Уто, као да га је сама напаст нанијела, угледа прама себи на коњу Осман—ефендију. Јаше и долази к њему. Осјети тај час да му се пред очима смрче; стресе му се живот,
Пуче из џевердара. Он крочи брже, а иза неколико корачаја обрне се и лијепо угледа Османа распружена на земљи. Па потрча, држећи пушку у руци, напријечац.
Увече, поочим, носач на обали, нађе је пред вратима са завежљајем у руци; круха није окусила, а када га угледа, зајеца и вели му, а да је он за што и не пита: —Ја ћу с тобом! Он је избије и, онако љут, вуче је за собом.
Очима потражи Лазу, и кад га у гомили свијета угледа, осјети се јачом и сигурнијом. Пароброд зазвижди по трећи пут, полако се отрже од краја и помњиво обрне, па нагло
Али када изблиза угледа велики град и ступи на његову обалу, нешто јој се силно у грудима потресе, па затим у души наступи тајац.
—Имам да свршим неки посао, — и диже се. — Остани, Лазо! — замоли га дјевојка. А кад га Спасоје угледа да хоће да изиђе, каже му: —Не иди, имам да ти нешто повјерим... .
Ма неће са мном штетовати! — Чо'ече, хваташ души гријех! — озва се Лазо и пође за дјевојком. Горе у соби, кад га угледа у сутонској свјетлости дана што је с прозорчића долазила, изнебуха баци се на њ и објеси му се око врата.
Антица у бризи разгледа пучину, па кад угледа на мору чамац, наслути у часу да је Марков; затвори нагло врата од куће и побрза ка увалици.
Чини ми се да старица, гледајући у отворену пучину, сада о томе снатри, а трже се кад одоздо угледа старога Андрију гдје к нама иде. — Ево га к мени, — вели, — биће да му је што потреба — Диже се и пође му у сусрет.
А сада, кад је дошао, нађе утрнуту ватру на огњишту. Стара, болешљива мајка, док га угледа, тужи се на студен. Најстарија кћи пошла је у шуму да што усече, али слаба је од ње корист: нејака је и боји се лугара
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
издању прве Вукове књиге под бројем 571: Соко лети високо, Крила носи широко, На десно се окрену, Граду врата угледа; Ал на врати девојка; У средишњем су делу слике по пореклу из Апокалипсе: сунце, месец и звезде у које је жена
свог одраза, на дну види скелет давног стрелца што лук затеже: Над језером се огледну ловац из средњега века, На дну угледа непомичног стрелца да лук затеже [...]. Фосил на језерском дну одводи нас најдаље по дубини времена.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Приповетка Они почиње тако што приповедач Миле неочекивано улази на капију смртно болесног пријатеља Мите, угледа његову жену Марику како цепа дрва, и: „Како беше замахнула секиром, тако и остаде кад уђох”.
Захваљујући огледалу, он не угледа прво њу, него себе сама у одразу, па затим под необичним углом (нагнуте) види зидове, таваницу с украсима и своје
Краков, Станислав - КРИЛА
Очи се мајора немоћно раширише, па кад угледа више себе израњављене гранчице, које као да је некад у страшноме сну видео, лицем му пређе грчевити дрхтај.
Обузе га ужасни страх од самоће у мрачној шуми пуној само лешева и смрти. Као да угледа нешто страшно пред собом. Цикну престрављено, и појури поново уз нагиб ка рововима, ка живим људима.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
РАДАК: То је Вук. (Виче.) Овамо, Вуче!... Амо слободно, На невољи те чека побратим, Са живом жељом да те угледа. Овамо, Вуче, хеј!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Баш у томе очајном тренутку искрсе из шумице иза нас један батаљон. Черњајев кад га угледа само разрогачи очи и умало не подскочи од радости. Осврте се — нигде ни једног ордонанса. — Г. Т.........
Ала ће да закука кад дође па угледа како му се од ограде ни траг не познаје; све разнела војска. — И ако је. Шта ми га ту жалиш? Разносе и моје код куће.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Махао је весело рукама, поздрављајући лево и десно. „Фикус“, када га угледа, као да претрну. Диже руке и застаде укочен, раширених очију и отворених уста. Онда викну: — Сергије Николајевич!
Поред њега лежале су пуне чутурице са водом. Враћао се у ров, па сео да се одмори и присетио се родног краја. Кад ме угледа, он стави свиралу у џеп и дохвати чутурице. — Одакле си, друже? Он заузе став „мирно“ и погледа ме доброћудно.
Међу војницима угледах и поручника Косту „Турчина“. — Жељо жива! — узвикну кад ме угледа и приђе да се поздравимо. — Откуд ти залута овамо? А ја чуо да си ти умро. — А ја сам чуо да си ти погинуо...
Кроз отвор на шатору спазисмо ветеринара где спава. Кад нас капетан Радослав угледа, скочи, диже руке увис и као да запомаже, развика се: — Аман, људи!... Зар ме и овде, сунце вам ваше, нађосте?!
— Екс! — наређује Бора. Радослав таман принесе чашу устима, кад угледа брђане са напереним пушкама на његово одело. — Нека спусте пушке. — Кад видим дно чаше — одговара Бора.
По блеску топова угледа онај осматрач са Ветреника тачно место где су били Протићеви топови... Била је баш тиха ноћ и месец се тек помаљао.
А услужно ће устати кад угледа странца... Познаници из паланке довикивали се преко улице, или свраћали пред кафану чији су столови закрчили половину
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Еда л’, — но иди, ти мисли недрага! — Еда л’, што овде не угледа дана Навек пропада из света саздана? Нит’ му је игде у животу трага, Нити надежде, моћи бар постати Коју имају
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Луји се стеже срце кад угледа Рудоњу. Учини му се страшан, голем; и дебљи и већи од Јаблана. — Јабо, бате, ако данас платиш главом, не зажали на ме!
! Шта ћеш ти од мене?... А куд си ти пошô, Џибићу?! — пиону, као да га нешто уједе за срце, кад угледа Стевицу иза мојих леђа. — Је ли те то послô куљави Џибо да се мало, знаш, наврнеш код проте: да видиш је ли крепô?
Намргођени, љути, кô гладни курјаци; шуте. — Зар не да? — викну Симеун кад ме угледа правни' шака. — Не да. Каже: „Да те посло'о мутесарип бањалучки, не дам!“ — Даће! — загрми Партенија.
Он сâм, ја сâм. Ја подврисну' колико ме грло доноси: — Стој! Буди мене миран, курво кучко, Асан-беже Чеко! Кад ме угледа, препаде се силно, поблиједи, обамрије. Оружље му испаде из руку. — Сјаши, балијо! — загрми' ја и напери' штуц.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
ЖЕНО, С ОЧИМА ОД ВАТРЕ ЗАЉУБЉЕНИ ДАВИД И пред вече уста Давид са постеље своје, и ходајући по крову царскога двора угледа с крова жену гдје се мије, а жена бјеше лијепа на очи.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
и у њега метне два парчета шећера, намењујући једно себи а једно младожењи, па кад ујутру угледа сватове, треба младожењу и њих да погледа кроз тај венац« (іб., 12).
»Дрем« се »предаје« и самом дрену, кад се у пролеће први пут угледа његов цвет (Софрић, 86), или на Ђурђевдан пре зоре: момци и девојке у три маха пењу се на д.
Ћипико, Иво - Пауци
” И, занесен том мишљу, са зажагреним очима једнога јутра униђе у писарницу господареву. Док угледа господара, јави се: —Господару! —Здраво, Илија! —Купио ти све дијелове од Петра? —Хоћеш продати и твој? .
Раде бесвјесно погледа нада се да види гдје је сунце, али ко да га одавде угледа, између ових високих кућа? Уто иза њега неко запјева; окрене се и запази једно женскиње разбарушених коса, надлакћено
Отада дере сваке године планину, гази истим путем и безмало срета у путу једно друштво; и кад с врха крајних брда угледа море, осјећа се некако пространијим и увјек низбрдицом заојка бар у по гласа.
Раде изиђе и, док запази свога дората, неосамарена, гола, који по други пут зарза кад угледа Раду, замагли му се испред очију и чисто тога часа крв му наврије у главу и, предосјећајући несрећу, затвори за собом
Али нигдје никога уоколо: свугдје снијег и гола дрвета што се на леду грче, као да љуту студен осјећају. Угледа у снијегу коњске трагове.
— Синко, позвао сам те — вели му кад га угледа пред собом, — да рашчистимо рачуне... Мислио сам да ћеш сам к мени доћи...
Кад угледа Машу, зачуди се, па му остаде сјеме у шаци. —Сврнула сам с пута, — вели Маша збуњена— да видим што радиш...
Живио народ! „Живио!” ори се у друштву, а прихватише да вичу и сељаци, здравицама привикли. Међу сељацима поп Вране угледа Марка, човјека Машина, позове га и понуди пуном чашом вина.
и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра чисто се зачуди кад погледа даље кроз прозор и угледа иза поља шуму већ свијетлу, зеленим листом заодјевену.
Крјепак, јака врата, стајао је између убогих, окоштих сељака. Кад угледа сина, пође му полако у сусрет и пољубивши се с њиме, упита га: . —Како си ове године уранио? Нису још били испити ?
Домало наврије и друга чељад, разилазећи се својим кућама. Изиђе и жупник, а уто заслави и подне. Иво га , угледа гдје силази низбрдицом, једнако журно премећући кратке ноге.
Напокон се шјор Лука диже и пође по дућану, па, уставивши се на прагу, угледа Иву. — 'Ајдемо! — рече замишљено. При вечери намргодио се шјор Лука.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ситна оспа му се проспе лицем кад ме угледа, преседне му ручак кад смо за истим столом. А шта сам ја радио? Бранио сам његову проклету Кулу, бринуо се о његовој
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Он буктињу горе диже, изнад своје главе свете. И угледа, чудећи се, безазлено босо дете. Високо му бледо чело, помршене густе власи, Али чело узвишено божанствена: мудрост
А када последњи удар огласи сводове хладне, Женски, очајни врисак проломи тишину нему; Коринтска хетера лепа угледа свирача бледог, И по степеницама светлим безумно полете к њему. Ипоник познаде Хелу.
Он к небу подиже главу, Но тада угледа само бескрајну пучину плаву. 5. Паде, најзад, и вече уочи Ђурђева дана, Чисто и светло вече.
Кметица подиже главу, Једва се помаче с места кад слатку угледа јаву, И мужа над собом спази. И онда, захвална Богу, Трже се, и обви руке око његових ногу И очи подиже к небу.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
То му је општина сеоска много замерала. — О, господин Стефане, па бар овог света ради, који се угледа на вашу породицу. — Иде моја жена редовно у цркву. Ја сам на други начин побожан.
градић, који врло давно живи, много шта је доживео, многим крупним људима конак био, али никада до неког нарочитог угледа није дошао.
Али варошица би и остаде без јачег угледа и поред нових назива улица по именима великана из историје старог Рима. Понешто је окренуло чак у смешно.
„Хо, жива мука! а да се питаш: зашто?” Градић остаде без нарочитог угледа можда и отуда што лежи преко пута Балкана, тачније, према Београду, па се историска кретања збивала тамо, а у варошицу
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
тако и наш Роман, који није ништа друго у памети имао него непријатеља гонити, случајно при непрестаном уступу мајмуна угледа једну палату, палату отприлике као што се у тарок картама изображена наоди.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Мешулам изнесе један случај међународнога значаја, при коме је један наш поданик тешко страдао, ради чега морамо, угледа нашега ради, прибавити сатисфакцију.
И колико чаробништва у томе позиву. Дотакнеш ли се само тајне, она престаје бити тајна; дотакнеш ли се само чијег угледа, то престаје бити углед; дотакнеш ли се само чијег мира, тај престаје бити миран.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Бре, кад он најури онога гардисту како ли ће тек викнути кад угледа нас санкилоте — шапуће ми један пешадијски потпоручник. Напротив, дочека нас он врло љубазно. И рукова се са нама.
Али није имао ко да га пријави. Лутајући по пристаништу у Сан Ђованију, угледа он поворку болесних војника, баш кад су хтели да их укрцају. Умеша се и он међу њих.
Тек пред вече угледасмо Исајла, где се враћа из вароши, сав знојав и прашњав. Кад га угледа, Лука као ударен електричном струјом, подскочи. — Овам’! — ману му прстом. Исајло приђе погнуте главе и натмурен.
Официр је сигурно командант дивизиона. Он је дурбином осматрао положаје. Када нас угледа, чисто се обрадова. — Но, хвала богу! — рече када угледа потпуковника Петра. — Водите ли батерију?
Он је дурбином осматрао положаје. Када нас угледа, чисто се обрадова. — Но, хвала богу! — рече када угледа потпуковника Петра. — Водите ли батерију? — Наређено ми је да се јавим команданту пешачкога пука.
Дисао сам брзо. Командир ме угледа и потрча мени у сусрет, мислећи да носим неку заповест. Рекао сам задихано да сам упућен као вођа.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Хтела је већ да прође, да нађе убавог младића, Да га пољуби на уста, када шевар угледа. У шевара три су листа: један црвен, један плав, Један од злата.
Над језером се огледну ловац из средњега века, На дну угледа непомичног стрелца да лук затеже; Трулу му кожу спирају таласи пристижућ из далека, Као мека длака ил' руно, алга по
Над језером се огледну ловац из средњег века, На дну угледа непомичног стрелца да лук затеже; Трулу му кожу спирају таласи пристижућ' из далека, Као мека длака ил' руно, алга по
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Дечак се само насмеја: ко је још биљке звао у помоћ? Закорачивши, угледа Ведран своју сенку и зачуди се: проширила му се рамена, смањила глава. Зарадова се дечак, потрча.
Тако радостан и дође до првих кућа у селу кад га угледа један од суседа и зајаука: — Склањајте децу, људи! Ђаво се у Дрвосечу преобукао.
Узалуд су је мамиле звезде, узалуд је наговарао Месец да се одмори. Какав одмор! А онда баш кад се сунце рађало, угледа Капљица знано место и на сувој гранчици пустињске биљке један цвет. Свој Цвет. — Било је то дуго чекање!
Полако, са висина силазила је све ниже и ниже, док не угледа познати предео и родну кућу. По смеху који је оданде допирао схвати да је Сунчева мајка није преварила, и задрхта:
— застаде Белко задивљен блистањем реке и не примећујући да му се иза леђа прикрада хитра, зелена гуштерица. Када је угледа — учини му се да у лице смрти гледа, подскочи од ужаса, крила се сама од себе раширише, а струја ваздуха повуче га
»Мора да се присетио старог дуга!« — потрча Старац, сав претрну: на обали је реке? Није? Врбак је оно? Није? Угледа Старац на месечини неко џиновско дрвеће, крошње у небо полетеле, гране као девојке косе опустиле, а лишће се на ветру
« Одагна Варалица жеђ и умор и до девете пустиње дође. У своје способности није сумњао али, кад над ужареним песком угледа високи јасен, потече му зној хладан низ кичму. А шта ако вештице не надвлада? Ако му орао искљује очи?
— Мирише људска кост! — рече вештица леђима окренута Варалици, а њему се заледи крв кад угледа хрпу камења из чијих су се очију круниле сузе. — Однекуд иза мојих леђа мирише. Погледај! — Нисам ћорава!
Мајке у кући није било. 3атим је угледа како издалека носи посуду с водом, сва повијена од терета. »Време би било да почнем копати бунар!« — помисли.
« — узе ашов и осврте се око себе да одреди место бунару, кад при дну дворишта угледа багрем у цвату. »Ако никада нисам сањао — сад сањам!« — младић протрља очи.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Прекрсти се, мермер целива и очи Подиже. Ту горе златна слова стоје. И у првом реду, на Мраморној плочи, Угледа имена лепе деце своје.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Нема шта ће Гојковица млада, већ понесе мајсторима ручак. Кад је била на воду Бојану, угледа је Мрљавчевић Гојко; јунаку се срце ражалило, жао му је љубе вијернице, жао му је чеда у кол'јевци, ђе остаде од
жао му је љубе вијернице, жао му је чеда у кол'јевци, ђе остаде од мјесеца дана; па од лица сузе просипаше. Угледа га танана невјеста; кротко ходи, док до њега приђе, кротко ходи, тихо бесјеђаше: „Што је тебе, добри господару, те
Често Милош кроз прозор погледа, не би л' могô кога угледати; ал' угледа Косту Циганина, па га поче богом братимити: „Богом брате, Коста Циганине, ево теби три дуката жута, донеси ми један
Кад угледа Краљевића Марка, трољетна је увати грозница, па побјеже у бијеле дворе. Њу ми пита Вуча џенерале: „Што је тебе, моја
Кад то соко угледа везирев, врло му се тешко учинило, а наваду лошу научио: отимати ловак од другога; залеће се к Маркову соколу да му
Данас ћу вас, браћо, осветити, осветити, или погинути“. Оде Марко право пред шаторе; угледа га Арапова стража, па казује црну Арапину: „Господине, Арап-прекоморче, чудан јунак језди низ Косово на витезу коњу
Пију вино на кули Небојши и с њима је Змајогњанин Вуче. Тури очи Змај од огња Вуче, тури очи уз ту воду Саву, док угледа Порчу од Авале, па говори Змај од огња Вуче: „Видите ли, два Јакшића млада, ко се оно низа Саву фула?
Догнаше се Авали планини: угледа их Ђерзелез Алија, па је слуге своје сазивао: „Слуге моје, затвор'дете врата на кулама и на капијама!
Нитко први њега не угледа, угледа га вијерна љубовца с биле куле на срчали-пенџер. Како виђе, позна господара и под њиме од мегдана ждрала, па
Нитко први њега не угледа, угледа га вијерна љубовца с биле куле на срчали-пенџер. Како виђе, позна господара и под њиме од мегдана ждрала, па потрча
“ Па се Ива коња приватио, па на мејдан оде певајући, родитељи осташе плачући. Кад је био на пољу Рибничком, угледа се један шатор бели; пред шатором копља ударена, а за копља коњи повезани, под шатором ага од Рибника, седи ага, пије
Сад ћеш, аго, изгубити главу, данас ћеш се с нама растанути“. Кад погледа ага од Рибника, ал’ угледа Сенковића Иву: „Не бојте се, моја браћо драга!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
се казује, а ка човек, онако са мном беседи: ангелски, бестелесни, врло леп ми хабар даје, јаснији од сунца, красна је угледа, а трага ни чувења ходу му нејма.