Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Тако мома песму доче, Сунце јарко пламтит поче Да деклицу красну згледа, А угледат липа не да. Мома везла — готова је, Тура везак па устаје, Гледа брду, двором шета, Ал' одозго једна чета — „Боже,
Са тобоме сунце ми изађе, Заш те нема кад оће да зађе? Ох, још једном кад би лица твога, Само једном још угледат могâ, Чини ми се, лакше би ми било, Лакше би ми с' око заклопило. Оди, оди, — али залуду је.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
СТАНА: Лутам ли ја, Ил’ ова стаза на пут изводи Откуд ћу скоро старим очима Кроз тихи сутон варош угледат?... Та Смедерево!... Децо, каж’те ми! РАДАК: Залутала си; Ова те стаза даље не води, Него до ове мрачне провале.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
пучине, Упрвши поглед, пун очајања, У безграничје гледа жалосно; И залуд пита бурне валове: Којег ће дана земљу угледат?