Јакшић, Ђура - ПРОЗА
али он и сам поче да ми разјашњава оно што нисам могао разумети: Као што сам ти казивао, пре четири године није било угледнијега ни веселијега момка у целој околини него што беше мој побратим Живко из Доње Мутнице; тамо, опет, код нас испод Ртња,
Ћипико, Иво - Приповетке
високих кућа гдје нигда сунце не сије, није се одмицала од свога сиромашнога сусједства, као да се боји свјетлости и угледнијега свијета.