Употреба речи угну у књижевним делима


Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— упита ме ти зачуђено. — Тако! — А пламен ми обузе бледе и суве образе. Пружих руку, обвих је око твог пâса, ти се угну и слатко насмеја. — Немој! Туга ми је! Ноге почеше да ми дрхте.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Жена се с Муком диже и сложи руке за тканицу, па се шћеде одмаћи, али је он ухвати за рамена и угну полако, па и он сједе украј ње. Обоје мучаху за неколико. И њега и њу обузе једна мисао.

Ћипико, Иво - Пауци

Листом ме туга мучи! — И он попође под маслиново стабло. Обоје се прислонило уз дебло, у присјенак, да се угну сунчевој жеги. — Ниси била данас у цркви? — упита је мирно младић . — А ја сам те гледа... — Окаснила сам...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности