Употреба речи угодити у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Нека трпа, нек' се чини будалом, нек' не штеди своје сродне и пријатеље само за угодити нама, — то ми хоћемо. Позна ли он да је нама мило говорити а да он слуша?

”| Наравоученије Ако ће не знам што ко творити, не може сваком угодити. „0υθ΄ο θεός οθ΄ ύων πέλει πάντας ανδάνει: Ни бог, кад кишу даје, свим не угождава.” Колико је људи, толико је ћуди.

лукавство и притворност, подобан лукавом Шези, Лудовика Четрнаестога духовнику, кад би злим како год и добрим угодити умео. „Г о р е в а м ј е г д а р е к у т в а м д о б р ј е в с и ч е л о в ј е ц и!” — вели нам неложна истина.

чисто у очи казао шта мисли, од самога њежнога детињства окружени находећи се од такових који се силе како ће им већма угодити, и који их обожавају.

Сви који се находе у добрим опстојателствам, и имаду довољна средства да могу телу своме угодити и сва чувства своја насладити, по вишој части та иста средства на зла и недозвољена услажденија употребљавају, и то

Познати су ти наши случаји, нашто ћу старе ране позлеђивати? Притом, ти знаш како је господи мучно угодити. А што велиш да пастири и пастирке нису моје музике достојни, љуто грешиш! Зашто нису, кад чувствују красоту јестества?

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Кад среди посла код куће, онда може отићи те оправљати коме што. — Ви'ш то би све требало некако угодити с њим; али лепо да се не сети, па може одустати. — Дабоме, вала начинити уговор. За то се ти не брини.

— Не мари то. Ето ти Ђурђевадне прекосутра, ласно ћемо раскрстити. Са мном мо'ш и сад угодити. — И боље раније да пребринеш бригу — примети Видак. — Јес', јес' — повикаше остали. — Боље раније.

писар — државни службеник постављен декретом уакпити — убити укарарити — тачно одмерити или уравнотежити, удесити, угодити умаија — врста простог платна усопши раби — помрле слуге божје утувити — запамтити фалити — десило се зло фрас —

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

године, поводио за читатељима, ја би морао постати луд као и они што су, па би напошљетку виђео да им не могу угодити.« Самоук, без школских и књижевних традиција, духовно слободан и смео, он напушта старе стазе којима се дотле ишло у

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Теби је тешко бити добар! Теби је тешко угодити! Оћу да учиним како је најбоље... ХАСАНАГИНИЦА: Коме најбоље? Теби или мени?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

И зато што је то знао, он се из све снаге упињао да им што више угоди. А знао је да ће им угодити само тако, ако буде што мирнији, стидљивији. Међутим, само је он знао колико је осећао и патио од тога.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

МИШИ 282 КАКО ЦИГАНИН НАУЧИ КОЊА ГЛАДОВАТИ 283 ДОБРА ХВАЛА 284 ДВИЈЕ ЉЕНШТИНЕ 285 ГЛУВИ ВУК 286 СВИЈЕТУ СЕ НЕ МОЖЕ УГОДИТИ 287 БЕЛЕШКЕ О ИЗВОРИМА И ПРИПОВЕТКАМА 288 ИЗВОРИ 289 ПОДАЦИ О ПРИПОВЕТКАМА 291 СРПСКЕ НАРОДНЕ

Злоћо остаје злоћо, и бадава ћеш све чинити, али му нећеш угодити. Тај дечко ишао је за говедима. Кад би год догнао говеда кући маћија би одмах рекла свом човјеку, а јадном и бенастом

— Шта ради стара прија? — Попушта мало оздо, па хоћу да је попритегнем, — одговори глувча. СВИЈЕТУ СЕ НЕ МОЖЕ УГОДИТИ Један човек идући из вароши кући јао на магарцу, а његов син, момчић од десетак-петнест година, ишао поред њега

1 (год. 1923?). 116. СВИЈЕТУ СЕ НЕ МОЖЕ УГОДИТИ: Вуку Караџићу послали Ана и Вук Врчевић из Боке Которске. Објављена у Караџићевој Даници за 1828.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Тешко мени, то ја знам! (Одлази.) СОФИЈА (сама): Сам бог може теби угодити. Ако што урадим, не ваља; ако не урадим, опет не ваља. Ако ходим, не ваља; ако седнем, не ваља; ако стојим, не ваља.

НИКОЛА: Иди, иди, па гледај децу. МАГА: Ето, жао ми је, кад се једиш, а ја ти желим угодити. НИКОЛА: Ено се и краставци покварили. МАГА: О врагу! Ваљда, ето, не ваља сирће.

МАКСИМ: То је бар лако. СОФИЈА: Дакле, кажи, како ти се угодити може? МАКСИМ: Сад да ти тражим јошт учитеља, да те учи. Ти си моја злосрећа, то ја знам.

СОФИЈА: Али муж ниједан. Ја сам трпила, ја сам ћутала и гутала, пак ти нисам могла угодити. Почела сам мало оштрије, то исто! Кажи, како да ти угодим? МАКСИМ: Да куваш, да месиш, да ме вучеш по баловима.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Узећу ја. СУЛТАНА: Добро, де? Добро, де? Само ми донеси, пак ћу иј све изгазити! ТРИФИЋ: Сад кажи ми тко ти може угодити? СУЛТАНА (плаче): Ко ми може угодити? Оћеш да се најпре жива искидам, пак онда да ми купиш штогод?

Само ми донеси, пак ћу иј све изгазити! ТРИФИЋ: Сад кажи ми тко ти може угодити? СУЛТАНА (плаче): Ко ми може угодити? Оћеш да се најпре жива искидам, пак онда да ми купиш штогод? Мислиш да сам ја пањ, да ништа не осећам?

Мислиш да сам ја пањ, да ништа не осећам? док сам била код родитеља, сваки ми је могао угодити, а код тебе не може. Код тебе сам пакосна, код тебе сам... ТРИФИЋ: Каква си била, таква си и сад. СУЛТАНА: Их!

ПЕЛА: Како ви уредите, ја ћу бити задовољна; ти знаш, ја млого не закерам. ПЕРСИДА: (Нису јој могли сви кувари угодити).

ТРИФИЋ: Пређе јој нису могли троје угодити. СТЕВАН: Ни сви служитељи. ТРИФИЋ: Зашто ви мени нисте јавили кад је полазила?

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

мога драга, ах јади мој’, Ко ће мене свјетовати, перин дивој, ’Оћу ли се удомити, ах јади мој’, Не знам хоћу л’ угодити, перин дивој, Мому свекру и свекрви, ај хади мој’, Ер ме мајка узгојила, перин дивој, Мили храбар узблудио, ах јади

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Газда је рђаво поступао са слугом који му никад није могао угодити; али је слуга био трпељив, и кад би га газда псовао, а често и тукао, он је ћутао и покорно се уклањао гдегод у

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Сад те виђу на твојега Ждрала ђе разгониш код шатора Турке. Што ће бити, ко ће угодити? Срб и Турчин не слаже се нигда, но ће приђе море ослачати.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Свирачи, зарадовани не толико његовим бакшишом колико што су га песмом задовољили — а знало се како је њему тешко угодити — још јаче и слободније почеше. И саме жене одахнуше видећи га расположеног.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

ИИ ПОСЛОВИЦЕ А) ПРАВЕ ПОСЛОВИЦЕ (прозне) О СВЕТУ — Свету се не може угодити. — Нико не може целом свету колача намесити. — Свиту нит’ надроби, нит’ насоли.

Онда Турчин повиче: „Медет“, а калуђер: „Безакониче један: ко ће ти угодити? Сад иштеш шербета, сад меда“. Варка пред Марка.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Како можемо друг другу угодити, тихо, мирно и љубезно између себе живовати и дне житија нашега, колико је могуће, облекчати и усладити, поташтићу се

Ја сам и то предвидио и нисам се томе ненадао. Ко може свим и толико различним људма угодити! Ја ћу се само старати ништа против мојеј совести и против правилам здравога разума не писати.

Рад сам срцем и душом, после бога који ме је создао, мојему милому народу угодити, обаче не лажући и истину светлу као сунце под ноге бацајући, притворно и лицемерно за атар пишући.

сâм, будући како ангел небесни и к свима како чадољубиви родитељ, сви смо се старали како ћемо таковој доброти већма угодити; а њему, иначе, није се могло угодити разве чрез прилежност ка ученију и доброту нарава.

како чадољубиви родитељ, сви смо се старали како ћемо таковој доброти већма угодити; а њему, иначе, није се могло угодити разве чрез прилежност ка ученију и доброту нарава.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Дивни пјевче српске народности, бич си судбе веће испитао, - свијет жељи не зна угодити. Судба ти је и моја позната; мислим, нејма подобне на земљи: до вратах сам изника тартара, ад на мене са

Ћипико, Иво - Приповетке

Илија гине с дана у дан. А кад домаћица хоће да га чему подвори, вели јој: — Ко ће мени угодити када здравља немам? Да убије време, навече разговара с домаћицом.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: Не виђам ни тебе, Сојо? СОЈА: Чудновато, а баш за мене кажу да се много виђам. Не може човек свету угодити. Ако се завучем у кућу – олајавају ме, ако изађем у свет – олајавају ме.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Тако чини, тако ради, Па ћеш свима угодити; Па те нико гонит’ неће, Па ћеш свима мио бити. То додуше није лако, А поштено још је мање, То је срцу стега

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Кад би се ја подавао за читатељима, ја би морао постати луд као и они што су, па би напошљетку виђео да им не могу угодити.

От године от две дечицу уче Угодити момком — како не муче! Шопфе, топфе и зулофе, салуп мидере Право кроје пре нег' једно што се издере, Сваки минут траже

Топле часе, кад с' одмара, умива и купа, Са стадама свуд пландује утомљена жупа, Ја ћу свирјел угодити на подмукле гласе, Да се јасно до ње чује, а откуд, не зна се; Пјеваћу јој другу пјесну кад сједне на траву, Кад се

гране, Другу кад ју нагу узрим с те ил' с оне стране; И кад плива, и кад роне, и кад резно приска, Ја ћу свирјел угодити стерни мога писка.

Ћипико, Иво - Пауци

Већ је вријеме, јер Раде , ето, има и сина и сада му не бране вјенчања. А попу Врани треба угодити, бојати га се је; додуше, на суду није постигао што је хтјео: суд је опростио Раду од његове тужбе ради суложништва,

Па и на оно мало насрнули звани и непозвани. Људи намиривали како су могли, брзо увидјеше да није могуће свакому угодити. „Нй за сиромака живљење, ваља да ишћемо друге земље!” чуо се опћи глас.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Какви млади, такви и стари. Двојим господаром један слуга с пословањем својим не може на вољу угодити. Не рад душе, него рад гуше. Триста зала из свога им грла. Блудљиво разроко око не спажа чистоће.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности